UPOZORENJE! IT kriminal!

IT kriminal!……Pogledajte ovu spravicu!

Dodatni cilindricni uredjaj!

Ako idete u internet kafe i koristite njihov računar, npr. u hotelu, na aerodromu i sl., proverite računar od pozadi.

Ova spravica povezana je sa kablom tastature i beleži ono što kucate. Dakle, sajtove koje posećujete, Vaša korisnička imena i lozinke, broj bankovnog računa, itd.

Koje su najčešće internet prevare

Internet prevare se neprestano razvijaju. FBI je dokumentovao rekordne gubitke od 3,5 milijardi dolara zbog internet zločina u 2019.1 Trenutno, prevaranti širom sveta verovatno ciljaju računar ili mobilni uređaj u vašoj blizini. Evo koje su to najčešće internet prevare i šta možete da uradite da zaštitite svoje lične podatke i novčanik.

Pandemija COVID-19 pružila je prevarantima nove mogućnosti da prevare potrošače.Neke od najpoznatijih prevara, kao što je nigerijska prevara sa pismima, nastavljaju da obmanjuju hiljade ljudi godišnje — uprkos široko rasprostranjenim upozorenjima.

Ako mislite da ste prevareni, promenite svoje lozinke, izbrišite sve sumnjive softvere i kontaktirajte lokalnu policijsku upravu.

COVID-19 onlajn prevare

Prema Guglu, „Prevaranti iskorištavaju povećanje komunikacije sa COVID-19 tako što prikrivaju svoje prevare kao legitimne poruke o virusu. Pored e-pošte, prevaranti mogu da koriste i tekstualne poruke, automatske pozive i zlonamerne veb-sajtove da bi došli do vas.“2

Uobičajene vrste COVID-19 prevara uključuju:

Lažne zdravstvene organizacije. Prevaranti se predstavljaju kao zdravstvene vlasti poput Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i američkih centara za kontrolu bolesti (CDC) da bi ponudili lekove, testove ili druge informacije o COVID-19.

Veb lokacije koje prodaju lažne proizvode. Ovi sajtovi nude maske za lice, sredstva za dezinfekciju ruku, dezinfekcione maramice i druge proizvode visoke potražnje koji nikada ne stignu. Kupujte proizvode samo od poznatih prodavaca.

Lažni vladini izvori. Ovi prevaranti tvrde da izdaju ažuriranja i uplate u ime Porezske službe (IRS) ili lokalne poreske uprave.

Lažne finansijske ponude. Prevaranti se mogu predstavljati kao banke, uterivači dugova ili investitori sa ponudama dizajniranim da ukradu vaše finansijske informacije.

Lažni zahtevi za donacije neprofitnim organizacijama. Mnogi ljudi vole da doniraju u dobrotvorne svrhe kako bi pomogli u pomoći u katastrofama. Ovo pruža odličnu priliku za prevarante da osnuju lažne neprofitne organizacije, bolnice i druge organizacije za prikupljanje sredstava. Donirajte direktno preko veb lokacije ugledne neprofitne organizacije umesto da kliknete na vezu koju dobijete putem e-pošte ili SMS-a.

Prevare za pomoć u katastrofama

Kada dođe do katastrofe — bilo da je u pitanju pandemija ili vremenske prilike — rade i prevaranti. Krijući se iza maske stvarne humanitarne organizacije, prevaranti će iskoristiti tragediju ili prirodnu katastrofu da bi vas prevarili sa vašim novcem. Misleći da donirate fondu za hitnu pomoć, nesvesno dajete podatke o kreditnoj kartici ili druge informacije o e-plaćanju.3

Dajte samo osnovanim, legitimnim organizacijama. Posetite GuideStar ili Chariti Navigator da biste proverili validnost bilo koje dobrotvorne organizacije koju razmišljate da podržite pre nego što donirate.

Prevare sa Phishing-om

Dobijate e-poruku od naizgled poznatog preduzeća za koje smatrate da je legitimno, kao što je vaša banka, univerzitet ili prodavac koji posećujete. Poruka vas usmerava na sajt—obično da biste proverili lične podatke kao što su adrese e-pošte i lozinke—koji zatim krade vaše podatke i izlaže vaš računar napadima prevaranta.

Prevare sa phishing-om su neki od najčešćih napada na potrošače. Prema FBI-u, više od 114.700 ljudi postalo je žrtva phishing prevara u 2019. Zajedno su izgubili 57,8 miliona dolara, ili oko 500 dolara svaki.5

Prema Federalnoj komisiji za trgovinu, phishing e-poruke i tekstualne poruke često pričaju priče kako bi naveli ljude da kliknu na vezu ili otvore prilog.

Evo nekih standardnih vidova pecanja

– Upozoravaju vas da postoji problem sa vašim nalogom ili informacijama o plaćanju
– Traže vam da potvrdite ili da ažurirate lične podatke
– Podmeću vam lažne fakture da platite
– Zamole vas da kliknete na vezu da biste izvršili uplatu
– Kažu vam da ispunjavate uslove da se prijavite za državnu refundacije
– Nude vam kupon za besplatnu robu ili usluge

Nikada ne bi trebalo da kliknete na veze date u imejlovima koje ne možete samostalno da potvrdite. To će učiniti vaš računar i lične podatke ranjivim na viruse i malver. Opet, iako se pošiljalac može činiti legitimnim – a to je upravo ono u šta prevarant želi da verujete – nijedna ugledna institucija neće tražiti vašu lozinku ili druge ključne lične podatke na mreži.

Pecanje e-poruka često sadrži greške u kucanju ili gramatičke greške, a adresa e-pošte pošiljaoca često izgleda sumnjivo.

Lažni veb-sajtovi za kupovinu i ukidanje obrazaca

Hiljade lažnih veb lokacija nude „sjajne ponude“ za poznate brendove. Ovi veb-sajtovi obično imaju URL adrese slične brendovima koje pokušavaju da oponašaju, kao što je „Amaz0n.net“. Ako kupite nešto na jednoj od ovih veb lokacija, velike su šanse da ćete poštom dobiti falsifikovani predmet — ili ništa.

Formjacking je još jedna prevara u maloprodaji. Ovo se dešava kada je legitimna maloprodajna veb lokacija hakovana, a kupci budu preusmereni na lažnu stranicu za plaćanje, gde prevarant krade vaše lične podatke i podatke o kreditnoj kartici. Da biste izbegli ovu prevaru, još jednom proverite da li je URL na stranici za plaćanje isti kao na veb lokaciji na kojoj ste kupovali.

Sajber kriminalci mogu vrlo malo da promene URL—možda dodavanjem ili izostavljanjem jednog slova. Obavezno pažljivo pogledajte URL pre nego što unesete podatke o plaćanju.