Pametni telefoni su postali nezamenljiv alat u našim rukama, pružaju nam mogućnost da se služimo najrazličitijim korisnim aplikacijama, pomažu u organizovanju naših obaveza i povezuju nas sa drugim ljudima. Korisnici kupuju mobilne telefone sa različitim očekivanjima, a mnogima je na prvom mestu da telefon ima dobru kameru.
Modeli koji spadaju u viši cenovni rang i u najvišu klasu, uglavnom poseduju moćne kamere, ali to nije isključivo pravilo. Sa druge strane, nije retkost ni da telefoni koji nisu mnogo skupi budu opremljeni kamerama koje prave odlične fotografije. Kako da znate da ćete za novac koji izdvojite dobiti ono što ste očekivali?
Ako imate problema sa usporenim radom uređaja i sve češće je vašem telefonu potrebna intervencija servisera da bi radio ispravno, ili vam je jednostavno dosadio i želite nov, moćan telefon koji pravi vrhunske fotografije, evo šta treba da imate na umu kako ne biste omanuli pri odabiru odgovarajućeg modela.
Različite vrste kamera na mobilnim telefonima
Telefoni sa trostrukim i četvorostrukim kamerama su danas postali standard i mogu se kupiti za par stotina eura. Ali šta sve ove kamere mogu? Danas generalno postoji šest vrsta kamera i to standardna – glavna kamera, širokougaona kamera, telefoto (zum) kamera, makro kamera, monohromska kamera i senzor dubine ili 3D Tof (Time of Flight) senzor.
Standardna / glavna kamera
Nekada su svi mobilni telefoni imali samo ovakve kamere, koje mogu da prave standardne snimke bez zumiranja. I danas svi telefoni poseduju glavnu – standardnu kameru, ali ona je podržana i drugim senzorima.
Ultrawide – širokougaona kamera
Kompanija LG je prva implementirala ovu vrstu kamere 2016. godine, a od tada do danas, proizvedeni su mnogi modeli koji poseduju širokougaonu kameru. Ovakvi senzori služe za pravljenje snimaka sa širim vidnim poljem, što ih čini idealnim kada su u pitanju grupni snimci, fotografije zgrada/arhitekture, ili fotografije prirodnih pejzaža na planinama ili na moru. Posedovanje ultraširoke kamere za korisnika znači da na svom telefonu neće morati stalno da podešava režim panorame, što može biti iritirajuće.
Širokougaone kamere danas dolaze i u modelima srednjeg cenovnog ranga, od 150, 200 i više eura, dok jefitiniji modeli uglavnom nisu opremljeni ovom vrstom senzora. Ipak, ako želite da kupite telefon sa ultrawide kamerom, biće vam dostupno na desetine različitih telefona, od Samsung Galaxy A i Galaxy M serije, preko Xiaomi Redmi Note uređaja, pa do Huawei telefona Y serije.
Telefoto ili periskopska kamera
Ove kamere omogućavaju korisnicima zumiranje i uvećanje snimaka i namenjene su pre svega fotografisanju udaljenih objekata. I dok telefoto senzori uglavnom obezbeđuju 2x ili 3x optički zum, periskopske kamere, koje se od nedavno ugrađuju u mobilne telefone i koriste prizmu za dodatno zumiranje, obezbeđuju između 4x i 6X optički zum.
Sa druge strane, neki brendovi koriste softvere kako bi dobili još bolje rezultate kada su u pitanju zumirane fotografije i to bez upotrebe telefoto ili periskopskih kamera. Najzad, na nekim telefonima proizvođači kombinuju softver i telefoto/periskopsku kameru za dodatno zumiranje, koje je poznato pod nazivom „hibridni zum“. Na primer, Huawei P30 ima 3x telefoto kameru, ali i opciju fotografisanja sa 5x hibridnim zumom. Hibridni zum ipak nije u stanju da napravi tako kvalitetne fotografije kao optički, ali je bolji od softverskog zumiranja.
Makro kamera
Ovaj senzor omogućava kvalitetno fotografisanje objekata iz neposredne blizine, tj. pravljenje takozvanih makro snimaka sitnih predmeta, insekata, cveća. Neki telefoni (kako što je OnePlus 7T) koriste širokougaonu kameru za izradu makro fotografija, što je prethodilo namenskim makro kamerama.
Monohromske kamere
Ovu vrstu kamere većina novih telefona ne koristi, ali je Huawei prvi ponudio telefon sa sekundarnim monohromatskim senzorom. Reč je kameri za crno bele fotografije vrhunskog kvaliteta, koje se veoma razlikuju od fotografija snimljenih u boji a zatim pomoću filtera pretvorenih u crno-bele. Monohromski senzori takođe se mogu koristit za poboljšanje snimka pri slabom osvetljenju, jer nedostatak filtera u boji omogućava bolje sakupljanje svetlosti.
Senzor dubine i 3D Tof senzor
Ovim senzorima ne možete napraviti namenske fotografije jer se oni obično koriste za hvatanje dodatnih, „dubinskih“ detalja prilikom fotografisanja glavnom kamerom.
Najčešće se upotrebljavaju u režimu portreta, pri čemu senzor dubine „hvata“ detalje kako bi se osiguralo da je objekat fotografisanja u fokusu, a pozadina ostaje pomalo van fokusa. 3D Tof senzori su unapređena varijanta senzora dubine, koja prikuplja preciznije informacije o dubini.
Senzore dubine ćete uglavnom naći na jeftinijim pametnim telefonima, dok će pametni telefoni više klase umesto njih imati 3D Tof senzore. Međutim, mnogi modeli dolaze bez ove dve vrste senzora, pa za „hvatanje“ dubine koriste telefoto kameru ili softver.
Koliko senzora treba da ima telefon sa dobrom kamerom?
Jeftiniji modeli obično dolaze sa jednim senzorom ili imaju dvostruku kameru sa glavnom kamerom i senzorom dubine, koji je na pojedinim modelima zamenjen ultraširokom kamerom. Međutim, sve više telefona ima trostruke ili čak četvorostruke kamere, u kombinaciji – glavna, širokougaona, makro kamera i senzor dubine.
Zum kamerama su uglavnom opremljeni telefoni više klase, s obzirom da su telefoto i periskopski senzori i njihove komponente skuplje od ultraširoke kamere ili makro senzora. Premijum modeli najčešće kao dodatak glavnoj i zum kameri nude širokougaonu kameru, koja korisnicima pruža razne perspektive i fleksibilnost u pravljenju fotografija.
Ako niste sigurno koliko senzora treba da ima kamera vašeg novog mobilnog telefona, definišite kakve fotografije želite da pravite. Da li volite pejzažne ili fotografije gradova? U tom slučaju biste trebali da kupite telefon sa širokougaonom kamerom. Često pratite sportska takmičenja i utakmice u kojima učestvuju vaša deca? Onda vam zum kamera može pomoći da iz daljine uhvatite svaki važan detalj. Dakle, sve zavisi od vaših potreba za pravljenjem fotografija, jer svaka vrsta kamere ima svoju posebnu namenu.
Rezolucija i megapikseli: da li je više uvek i bolje?
Broj megapiksela je postao jedan od najčešćih metoda za procenjivanje kvaliteta kamere. To je uglavnom tačno kada je reč o telefonima niže klase. Generalno, telefon sa kamerom od 8, 12 ili 13MP je garantovano bolji od telefona istog proizvođača sa kamerom od 5MP. To je zato što više megapiksela podrazumeva i više detalja.
Ali ovo ne mora da bude slučaj kada dođemo do telefona koji imaju 48 i više megapiksela.
Danas se na tržištu nude modeli opremljeni kamerama od 48, 64 i neverovatnih 108MP. Te kamere sa velikim brojem megapiksela nisu postavljene u telefone iz prestiža, već se podrazumevaju za tehniku snimanja koja se naziva pixel-binning. Jednostavno rečeno, informacije iz svih tih megapiksela su filtrirane za pravljenje boljih fotografija u nižoj rezoluciji. Na primer, telefon sa kamerom od 48MP u podrazumevanom režimu proizvodi fotografije od 12MP, dok je telefon od 108MP po difoltu podešen na 27MP. Naravno, korisinicima je na raspolaganju opcija fotografisanja u punoj rezoluciji kamerom od 48MP, 64MP ili 108MP, ali razlika je primetna samo za fotografije nastale tokom dana, pri dobroj osvetljenosti.
Ipak, neki modeli vodećih proizvođača, kao što su Google, Apple i Samsung, obično se oslanjaju na pametne softvere za obradu fotografije kako bi sa svojim kamerama od 12MP napravili snimke vrhunskog kvaliteta. Zato nemojte automatski pretpostaviti da je više uvek i bolje kada su u pitanju megapikseli. U stvari, kvalitet fotografije pri slabijem osvetljenju može biti i lošiji ako vaš telefon ima samo glavnu kameru sa većim brojem megapiksela.
Optička i elektronska stabilizacija slike
Postoji još nekoliko faktora koji utiču na kvalitet kamera za android i iOS telefone, a jedan od važnijih je svakako i optička stabilizacija slike (OIS). Reč je o delu hardvera koji se obično nalazi na glavnoj i zum kameri, a koji pomaže da kamera u toku snimanja ostane u stabilnom položaju.
OIS smanjuje štetne efekte pomeranja kamere usled podrhtavanja ruke ili drugog pomeranja telefona. Naime, kod telefona koji nije opremljen optičkom stabilizacijom slike u određenim okolnostima možete imati problema sa mutnim snimcima, posebno noću kada blenda kamere treba da ostane nešto duže otvorena kako bi se dobila svetlija fotografija. OIS je takođe jako korisna funkcija za pravljenje video zapisa. Nažalost, optička stabilizacija je generalno ograničena na modele visoke, kao i više srednje klase, pa ne očekujte da ćete pronaći model od 100 ili 200 eura koji dolazi sa ovom korisnom funkcijom.
Neke od kompanija reklamiraju i EIS (elektronska stabilizacija slike) ili generičku „stabilizaciju slike“. Ovaj pristup je zasnovan na softveru, ali nije toliko dobar kao OIS i obično njegov kvalitet varira od proizvođača do proizvođača. Dakle, ako birate između telefona sa EIS i telefona sa OIS (pod pretpostavkom da su telefoni u svemu ostalom identični) preporučujemo vam da se opredelite za telefon sa optičkom stabilizacijom.
Veštačka inteligencija u službi vrhunskih fotografija
Mnogi proizvođači mobilnih telefona nude modele podržane AI režimom veštačke inteligencije za svoje kamere. Veštačka inteligencija služi za prepoznavanje scena i objekata koji treba da se snime kako bi se omogućilo automatsko podešavanje slike. Tako na primer, Huawei svojim korisnicima nudi AI mode, Samsung ima Scene Optimizer, dok se kod LG modela ova funkcija naziva AI Cam.
Modovi za upotrebu veštačke inteligencije služe za prepoznavanje uslova snimanja i automatsko podešavanje funkcija i aktiviranje određenog senzora. Recimo, ako kameru okrenete ka suncem obasjanoj gradskoj panorami, AI mod će omogućiti funkciju HDR za upravljanje svetlom i senkama. Neki AI režimi mogu čak da detektuju ljude u kadru i automatski omoguće režim portreta, sa prijatno zamućenom pozadinom. Naravno, kada želite da sami imate potpuno kontrolu nad fotografijama i kamerama, na svim modelima se AI režim može jednostavno isključiti.
