Oksidativni stres je stanje koje nastaje kada produkcija slobodnih radikala nadvlada sposobnost tela da ih neutralizuje, odnosno eliminiše. Može da nastane usled manjka antioksidanasa ili obilja slobodnih radikala
Trudnice su naročito podložne oksidativnom stresu, čiji povišen nivo može uticati da se promeni antioksidantna zaštita u organizmu. Tako je kod gestacijskog dijabetesa, na primer, smanjena antioksidantna enzimska aktivnost. Nažalost, današnje okruženje i ishrana su često deficitarni u mnogim faktorima koji su neophodni za zdravlje majke i bebe.
Neprijatelji zdravlja
Toksični molekuli kiseonika, koji oštećuju svaki deo tela, poznati su pod nazivom slobodni radikali. Oni reaguju u dodiru sa važnim ćelijskim komponentama, uključujući DNA, masti i proteine – što ima za rezultat ćelijsko oštećenje. Samo jedan slobodan radikal može da pokrene brojne, veoma štetne reakcije (razgradnju ćelijske membrane, prekid važnih procesa u telu, pucanje genetskog koda i formiranje mutiranih ćelija).
Slobodni radikali se stvaraju u svim procesima sagorevanja – kao što su pušenje, zračenje, sagorevanje benzina, izduvni gasovi, pa čak i metabolički procesi u organizmu i prženje hrane. Ono što radimo u kuhinji, i te kako može da poremeti ravnotežu među nutrijentima. Visoke temperature prilikom prženja u ulju mogu da promene hemijski sastav hrane, pa spremljena na taj način – postaje izvor slobodnih radikala.
U komplikacije trudnoće se, između ostalog, ubrajaju i urođeni defekti ploda, povezani sa oksidativnim stresom, odnosno oštećenjima koja su izazvali slobodni radikali i nizak nivo glutationa kod majke i fetusa. Glutation je supstanca (koja se u telu stvara od aminokiselina) čija je uloga u razvoju placente i fetusa izuzetno značajna, pre svega jer vrši detoksikaciju placente pre nego što toksini dođu do ploda. Inače, mnoge supstance, čije delovanje uzrokuje embriotoksične efekte, to čine upravo izazivajući oksidativni stres. Kao rezulat se javljaju pomenuti defekti, što u određenim slučajevima može da dovede do prekida trudnoće ili prevremenog rođenja deteta, sa izvesnim posledicama.
Kada se još stvaraju slobodni radikali?
Međutim, slobodni radikali se produkuju i u mnogim drugim situacijama:
– konzumiranje životinjskih masti i prerađene hrane (beli šećer, belo brašno…)
– korišćenje aditiva i boja u hrani
– medicinski tretmani, uključujući lekove (antiepileptički, na primer)
– infekcije i zapaljenske bolesti tokom graviditeta
– dijabetes i preeklampsija u trudnoći
– stres
– duvanski dim
– konzumiranje alkohola
– zagađena okolina
– pesticidi
– teški metali: živa, kadmijum, arsenik
– radijacija
Spasonosna prevencija
Najbolji način da se smanje negativni efekti slobodnih radikala jeste da se izbegne izlaganje njima, kao i borba protiv njih uz pomoć antioksidanasa, koji ih pretvaraju u neškodljive elemente. Antioksidansi su supstance koje preveniraju ili usporavaju oštećenje organizma uslovljeno dejstvom slobodnih radikala.
Najmoćniji antioksidansi su vitamini A, B, C i E, potom element selen, kao i enzim superoksid dismutaza (sadrži cink, bakar ili magnezijum) – koji reaguje u dodiru sa superoksidnim radikalima, pretvarajući ih u manje opasne, ali i bioflavonoidi (posebno antocijanin), polifenoli, indol, alicin… Antioksidansi iz prirode su u stanju da se izbore sa većinom pomenutih štetnih molekula.
Uloga antioksidansa folne kiseline u prevenciji neuroloških defekata neuralne cevi je dobro poznata. Ali, značaj glutationa i vitamina E se u trudnoći često previđa, mada imaju veoma važnu ulogu u razvoju i rastu fetusa, odnosno održavanju zdrave trudnoće. Međutim, ništa nije manji njihov značaj i pre trudnoće – što se tiče plodnosti i začeća. Osim toga, glutation pomaže da se obnove rezerve drugih antioksidanasa, kao što su vitamin C i E, a već smo naveli da štiti i majku i plod od štetnih efekata slobodnih radikala i oksidativnog stresa. Ne sme se zaboraviti ni teobromin (ima ga u čokoladi), koji opušta i širi krvne sudove, smanjujući tako mogućnost da dođe do preeklampsije – opasno, naglo povećanje krvnog pritiska u trudnoći. Teobromin može da popravi cirkulaciju unutar placente, blokirajući oksidativni stres.
Vitamin C
Ovaj vitamin, rastvorljiv u vodi (što znači da lako može da se dopremi do svih delova tela), moćan je antioksidans, koji se uspešno bori protiv slobodnih radikala. Posebno je značajno njegovo dejstvo u odbrani organizma od raznih infekcija. Takođe, veliki je borac protiv nitrita i nitrata – koji se nalaze u crvenom mesu, naročito u prerađevinama. Ima ga u obilju u paprikama (više u crvenim nego u zelenim), zelenom lisnatom povrću, kiselom kupusu, citrusnom voću, jagodama.
Vitamin E
Antioksidantna svojstva ovog vitamina, rastvorljivog u mastima, ogledaju se u zaštiti ćelijskih struktura, naročito ćelijske membrane, od štetnih efekata slobodnih radikala. Uključen je u mnoge procese u telu, a za adekvatno delovanje zahteva određene konutrijente: vitamin C, B i A, mangan, selen i cink. Vitaminom E su bogati: maslinovo ulje, ulje od suncokreta i bundeve, tamno zeleno lisnato povrće (posebno spanać), tikvice, avokado, kivi, integralne žitarice (sadrže takođe i vitamin C, selen i cink – koji potpomažu resorpciju vitamina E), badem, susam… Inače, prilikom obrade namirnica, vitamin E će se bolje sačuvati ukoliko se kratkotrajno kuvaju, u poklopljenom loncu i na nižoj temperaturi, nego ako se prže.
Vitamin A
S obzirom da naše telo ne proizvodi ovaj vitamin, on mora da se obezbedi ishranom. Stoga se formira od karotenoida, koje čine karoteni, likopen i lutein. U pitanju su pigmenti koji voću i povrću daju crvenu, žutu, narandžastu i zelenu boju.
Karoteni su predstavljeni najrasprostranjenijom grupom pigmenata u biljnom svetu. Oni se pretvaraju u vitamin A – retinol, koji je zadužen za mnoge vitalne funkcije, uključujući rast i obnavljanje organa, izgradnju kostiju i zuba, kao i otpornost prema infekcijama.
Najvažniji predstavnik ove grupe je beta karoten (nalazi se u voću i povrću žute i narandžaste boje: šargarepa, bundeva, dinja i kajsija, kao i u zelenom lisnatom povrću: spanać, kupus…). Beta karoten je antioksidant koji, pre svega, prevenira degenerativne procese u očima. Takođe, u određenim slučajevima može da blokira kancerogene ćelije. Zanimljivo je da kuvana šargarepa povećava antioksidantni nivo tri puta, jer kuvanje razmekšava strukturu i dozvoljava antioksidantnim supstancama da lakše uđu u ćeliju.
Inače, ustanovljeno je da je beta karoten koji potiče iz hrane, superioran u odnosu na sintetički.
Likopen je jedan od najsnažnijih antioksidanasa među karotenoidima. On nas štiti od slobodnih radikala, koji oštećuju organizam i stvaraju podlogu za mnoge bolesti. Takođe prevenira degeneraciju očnih struktura. Likopen potpomaže sazrevanje voća i povrća i zadužen je za njihovu boju (što je crvenija, to je zdravije voće i povrće). Dok mnogi antioksidansi bivaju razgrađeni na visokim temperaturama, likopenu odgovara takvo procesiranje (kuvani paradajz ima još veću koncentraciju likopena, kojeg visoka temperatura čini iskoristljivijim).
Između ostalog, likopen pospešuje apsorpciju beta karotena, pa paradajz treba jesti sa hranom koja je bogata tim antioksidansom (paradajz i šargarepa su dobra kombinacija).
Lutein je supstanca jakog antioksidantnog dejstva, koja ima značajnu ulogu u metaboličkim procesima, ali pomaže i u zaštiti zdravlja očiju. Naime, naše oči su stalno izložene štetnim uticajima okoline, a slobodni radikali povećavaju verovatnoću njihovog oštećenja. Lutein, koji se skuplja u žutoj mrlji mrežnjače i očnom sočivu, štiti oči, pre svega od uticaja UV zračenja.
Enzimi
Neki minerali iz biljnih i životinjskih produkata imaju svojstva da pomažu antioksidantnu zaštitu tela. To su esencijalne komponente pojedinih antioksidantnih enzima (supstance koje potpomažu specifične biohemijske procese), proizvedenih u našem organizmu.
Ovo prirodno postojanje antioksidantnih enzima (superoksid dismutaza, katalaza i glutation peroksidaza) prevenira oštećenja izazvana specifičnim tipovima slobodnih radikala.
Selen je važna komponenta glutation peroksidaze, koja štiti ćelije od oksidacionog oštećenja (mnoga novija istraživanja ukazuju na zaštitno dejstvo takvih antioksidanasa na pojavu preeklampsije). Selen je, inače, esencijalni element, koji zajedno sa vitaminom E deluje u podsticanju rasta i razvoja. Osim toga, čuva elastičnost tkiva i odlaže oksidaciju višestruko nezasićenih masnih kiselina.
Prirodno je uvek dobro
Hrana je najbolji prirodni izvor antioksidanasa. Većina obojenog voća i povrća je obdarena sposobnošću da zaštiti ćelije organizma, tako da slobodni radikali bivaju odbijeni i nemaju mogućnost da uzrokuju oštećenje.
Kivi ima više vitamina C od narandže, zeleni kupus je perfektan izvor vitamina A, dok je avokado poznat kao «superhrana», jer sadrži optimalan nivo ugljenih hidrata, proteina, masti i vitamina E. Vitamin B se nalazi u banani, šargarepi, sočivu, tuni, lososu, semenkama suncokreta. Tokom trudnoće, potrebno je da se poveća unos cinka (jaja, ćuretina, semenke bundeve). Losos i tuna su prirodni rezervoari esencijalnih aminokiselina i masnih kiselina, kao i cinka.
Brokoli, karfiol, kupus, prokelj, blitva, tikvice – bogati su beta karotenom, koji štiti membrane ćelije, pretežno gastrointestinalnog i respiratornog trakta, od najezde slobodnih radikala. Fitonutrijenti su značajan izvor zaštitnih elemenata.
Ishrana bogata voćem i povrćem raznovrsnih boja, najbolji je način da telo dobije beta karotene i ostale karotenoide, ali i neophodne vitamine i mnoštvo minerala i fitonutrijenata (flavonoida, polifenola) korisnih za zdravlje.
Tamno zeleno lisnato povrće (spanać, kupus, brokoli), ali i grašak, špargla i kivi sadrže lutein, moćni antioksidans koji smanjuje rizik od katarakte i degeneracije očnih struktura. Povrće i voće narandžaste i tamno žute boje: kajsija, breskva, šargarepa, bundeva, dinja, žuta paprika – sadrže beta karoten i vitamin C, ali i lutein.
Brokoli, karfiol, blitva – sadrže indole, antikancerogene materije.
Lubenice, crveni grejpfrut i paradajz su dobar izvor likopena.
Borovnice, kupine, grožđe, plavi patlidžan i šljive sadrže antocijanin i polifenole, moćne antioksidanse koji smanjuju rizik od mnogih bolesti.
Beli, crni luk i praziluk su blagih boja, ali sadrže alicin, antioksidant koji smanjuje krvni pritisak i povećava sposobnost borbe protiv infekcija. Dodavanje luka u jela je korisno kao jedna porcija povrća.
Voće i povrće je odličan izvor kompleksnih ugljenih hidrata, vlakana, minerala i vitamina. Fitonutrijenti su deo normalnog biljnog sistema zaštite i obnove. Telo ih iskorišćava u malim količinama, da bi ih ugradilo u razne ćelijske i metaboličke procese, koji potpomažu rast i obnovu ćelija.
Antioksidantnih materija ima u origanu, ruzmarinu, nani, mirođiji… Dodavanje umerene količine začina može na duge staze da ima dobre učinke, naročito kao zamena za aditive.
Antioksidansi iz suplemenata (dodataka hrani) nisu tako iskoristljivi kao oni koji dolaze iz hrane. Konzumiranje svežeg voća i povrća je najbolji način da se izgradi antioksidantna odbrana tokom trudnoće, a naročito onog koje je organski gajeno, jer sadrži 40 odsto više antioksidanasa od konvencionalnog.
