Javlja se u određenim trenucima kada se pomisli kada iz neke situacije nema izlaza, kada se negde kasni, kada nešto ne može da se završi na vreme, ali je takva panika isključivo u granicama normalnog ponašanja i reagovanja na svakodnevni život. S druge strane, napad panike predstavlja veoma intenzivno osećanje straha u momentu kada se osoba nađe u bezizlaznoj situaciji koja i nije nužno bezizlazna, ali je sama po sebi stresna.
Napadi panike su deo života skoro svake savremene osobe u modernom dobu. Iz tog razloga se napad panike klasifikuje kao anskiozni poremećaj, te jedan od simptoma putem kojih se anksioznost manifestuje. Objedinjuje telesne i psihičke tegobe koje se sjedinjuju u momentu i stvaraju vrlo teskoban osećaj u osobi koji „dovodi do ludila“.
Šta se događa tokom napada panike?
Prvo treba razumeti zašto se napad panike dešava. On može biti produkt nakupljenog stresa, doživljene traume ili produkt traume koja se odavno dogodila. Takođe, može nastati i kao rezultat straha. Pa tako, ako je osobu strah od lekara i redovno zaobilazi i beži od pregleda, vađenja krvi, stvoriće u svom životu „kulturu zaobilaženja“. Neminovno je da će u određenom momentu nastati potreba da se lekar ne zaobiđe, a tada je moguće da nagomilani strah i bežanje od njega stvore erupciju i napad panike. Koje god prirode bio, panični napad je uglavnom sličan kod svih.
U ovim momentima dolazi do naglog skoka adrenalina i osoba dobija potrebu da nagonski beži ili se suoči sa onim šta je ispred nje. Međutim, toliko količina adrenalina dovodi do lupanja srca, prekomernog znojenja, drhtanja, skupljanja glasnih žica, povećanja krvnog pritiska, telesne temperature, dok se u podsvesti javlja određena doza straha od „ludila“ ili umiranja. I do napad panike ne traje dugo, osobi koja ga doživljava čini se da je tu dugo vremena, zbog čega je moguće da dođe do onesvešćivanja, nesvesnog i nekontrolisanog reagovanja ili potpunog klonuća i malaksalosti.
Šta uraditi kada dođe do paničnog napada?
Prva pomoć prilikom paničnog napada jeste odvraćanje pažnje. Ukoliko se nađete u okolini sa osobom koja preživljava napad panike radite nešto što će odvraćati njenu pažnju, to može da bude udaranje u neki predmet, premeštanje, puštanje određenog zvuka, bilo šta što će uticati na podsvest i okupirati je bar jednim delom. S druge strane, osobe koje se bore sa paničnim napadima verovatno već znaju da sebi odvrate pažnju. To može da bude štipanjem, stiskanjem nekog predmeta, stiskanjem gumice oko zgloba ruke.
Samo lečenje paničnih napada deo je lečenja anksioznosti. To znači da je psihoterapija od najveće važnosti. Kroz razgovore, seanse, dolazite postepeno do bitnih otkrića. Gde se krije srž i suština problema koji imate. Međutim, kod napada panike je važno da se osoba prvo pregleda telesno i da se uveri da nema zdravstvene probleme te prirode. Često se misli da su napadi oštetili organizam ili da su deo nekog fizičkog oboljenja, pa treba pre terapija sve analize uraditi i mirne psihe ući u proces koji nije ni kratak, a ni jednostavan, ali koji uči osobu kako da živi sa svim svojim strepnjama, strahovima i nedaćama.
