Starenje je prirodan životni proces koji svako doživljava. Međutim, proces nije uvek isti za sve. Faktori kao što su vaša medicinska istorija, način života i genetika mogu igrati važnu ulogu u tome šta se dešava sa vašim umom i telom kako starite.
Na primer, nedavna istraživanja pokazuju da pušenje, dijeta i stres ubrzavaju biološko starenje. Naime, kada se kombinuju određena psihološka stanja, to može povećati biološku starost osobe više od pušenja.
Uticaj mentalnog zdravlja na starenje
Pouzdani izvor je statistički model koji meri biološku starost osobe umesto hronološke starosti. Da bi se to postiglo, osmišljen je sat za starenjekoji koristi krvno, genetsko i DNK testiranje za merenje biološkog tempa starenja osobe. Pušenje u ovom slučaju predstavlja glavni fizički faktor. Zabrinutost za mentalno zdravlje uključuje i depresiju, probleme sa spavanjem, usamljenost i osećaj nesreće.
Savremeni stil života koji sa sobom nosi unutrašnji prihološki nemir i anksioznost, dovodi do manjeg kontakta u društvu i povlačenja. Upravo se takav scenario odigrao početkom pandemije COVID-19. Međutim, posledice pandemije na društveni život čoveka prisutan je čak i danas. Kao izgovor često se navodi i opcija pristupu društvenim mrežama, što je zapravo mač sa dve oštrice. Svakodnevno sedenje ispred ekrana računara ili telefona samo produbljuje sedantan način života, što vodi i daljem otuđenju osobe od okoline.
Na osnovu sprovedenih istraživanja, došlo se do zaključka da samoća značajno utiče na proces starenja. Uz to, faktori spoljašnje sredine koji utiču na naše raspoloženje u dobroj meri određuju naše ponašanje, otvorenost ka drugima. Poželjno je kontrolisati i faktore kao što su kvalitetan san, fizička aktivnost, zdraviji način ishrane, ali i stambeno okruženje poput orijentacije nameštaja, higijene i dnevnog osvetljenja. Potrebna je samokontrola pristupu društvenim mrežama ili bar ograničenje vreman provedenog za računarom.
Da li kućni ljubimci mogu da preveniraju preranu starost?
Kada ljudski kontakt nije dostupan, može biti korisno uživati u prisustvu i nekog krznenog prijatelja. Lekari navode da posedovanje psa može pomoći da se smanji rizik od prerane smrti, posebno među ljudima koji žive sami, a koji su grupa koja je najviše izložena riziku od iscrpljujuće usamljenosti. Prethodna istraživanja su takođe otkrila da vlasnici kućnih ljubimaca mogu imati bolje društvene i komunikacione veštine i da se više angažuju u aktivnostima zajednice.
Životinje mogu biti odlični pokretači razgovora, a briga o kućnom ljubimcu, izvođenjem u šetnju ili kod veterinara, može obeshrabriti sedentarizam, kao i pružiti priliku za upoznavanje novih ljudi. Ako vam se čini da je veća životinja, kao što je pas ili mačka, prevelika obaveza ili je preskupa, zašto ne razmislite o maloj, uglavnom bezbrižnoj i mnogo jeftinijoj alternativi, kao što su ribice, puževi ili insekti?
Naime, starije odrasle osobe kojima su u jednom ogledu ponuđeni cvrčci, da se o njima brinu kao o kućnim ljubimcima, postali su manje depresivni i poboljšali su kognitivno funkcionisanje u roku od 8 nedelja od početka eksperimenta. Ili, možete volontirati u skloništu za životinje ili ponuditi da brinete o kućnim ljubimcima prijatelja i poznanika kada su na odmoru, kako biste uživali u istim pogodnostima i poboljšali svoje društvene odnose.
