Većina seksualno aktivnih i žena i muškaraca se u nekom trenutku svog života susrela sa polno prenosivim bolestima. Polne bradavice ili kondilomi, kako se još nazivaju, spadaju u red najčešćih polno prenosivih infekcija, pa čak i ako neko nije bio u direktnom kontaktu sa zaraženim, prilično je izvesno da je imao prilike da makar čuje da je neka osoba bila zaražena kondilomima.
Takođe je prilično izvesno i da su mnogi čuli da lečenje takve infekcije nije baš tako jednostavno. Tačnije, da se kod mnogih pacijenata i pacijentkinja neretko događa recidiv, odnosno da se kondilomi ponovo jave. Razlog za to je jednostavan – humani papiloma virus (HPV ) koji ih izaziva je stalni stanovnik ljudskog organizma, ali se obično kondilo ispoljavaju onda kada dođe do pada odbrambenih snaga ljudskog organizma. Upravo zato je važno držati imunitet na optimalnom nivou, koliko god je to moguće.
Šta su kondilomi?
Polne bradavice ili kondilomi su vrlo čest pratilac seksualno aktivnih osoba. Smatra se da su mnogi ljudi imali dodira sa humanim papiloma virusom ( HPV ), koji je i izazivač kondiloma. Da ne bude zabune, odmah treba naglasiti da to ni u kom slučaju nije isti tip humanog papiloma virusa, koji kod pripadnica nežnijeg pola ume da izazove promene na materici i da u nekom trenutku dovede do pojave karcinoma materice.
I mada kondilomi spadaju u prilično bezazlene infekcije, ipak ih treba pratiti, jer u određenim situacijama pojava kondiloma može da bude prilično ozbiljna. Zato i jeste važno reagovati na vreme, te zatražiti savet nadležnog lekara i eventualno pristupiti uklanjanju kondiloma.
Ko je pod najvećim rizikom?
U rizične grupe spadaju primarno seksualno aktivni ljudi, a koji imaju tendenciju prema većem broju seksualnih partnera. Naime, u tom slučaju je i mnogo veća verovatnoća da će biti izloženi infekciji, što eventualno može dovesti do pojave polnih bradavica.
Takođe, među rizične grupe spadaju i osobe starosti između 18 i 25 godina, prosto zato što su u tom periodu ljudi i mnogo više seksualno aktivni. Ne treba zaboraviti ni to da se kondilomi pritaje u organizmu, a da ih aktivira slabiji imuni sistem. Upravo iz tog razloga osobe kod kojih je oslabljen imuni sistem spadaju takođe u red rizičnih.
Ono što je vrlo važno naglasiti jeste i da kondilomi u ljudskom organizmu mogu biti prisutni, a da se ne ispolje. Zapravo ne moraju postojati vidljivi simptomi, da bi polne bradavice postojale u organizmu, pa je to dodatna otežavajuća okolnost, prosto zato što može doći do prenosa infekcije, a da osoba uopšte ne zna da je inficirana. Neretko se čak događa da ljudi ne budu svesni postojanja infekcije, prosto zato što u početnom stadijumu oni uglavnom i nisu tako lako uočljivi. Ipak, pratioci kondiloma su i određeni simptomi, mada oni nužno ne moraju ukazivati sa na tu vrstu infekcije, pa je zato važno zatražiti pomoć stručnjaka ukoliko postoji i najmanja sumnja na kondilome.
Koji su simptomi kondiloma?
Treba znati da se kondilomi mogu javiti i kod muškaraca i žena, a da simptomi kondiloma uopšte ne moraju biti lako uočljivi. Onog trenutka kada se oni ispolje, tada se javljaju kao specifične bradavice.
Svrab, peckanje i bol prilikom seksualnog odnosa, ali i krvarenje mogu biti neki od simptoma kondiloma, mada kondilomi mogu biti i potpuno neuočljivi.
U većini slučajeva kada se ispolje, to znači da se javljaju izdignuti, veći kondilomi, čija je boja uglavnom ružičasta. Mogu se javiti pojedinačno ili u grupama i to kod žena na vulvi, odnosno malim i velikim usnama, zatim u unutrašnjosti vagine, oko anusa i na grliću materice. Kod muškaraca se takođe mogu javiti oko anusa ili na glaviću penisa.
Kako se leče kondilomi i da li je lečenje uspešno?
Odmah se mora priznati da kondilomi ne mogu biti izlečeni sa 100% uspešnosti, a u smislu da čak i kada se uklone eventualne polne bradavice, to ne znači da je uklonjen HPV virus koji ih je izazvao, tako da se u nekom trenutku kondilomi mogu opet javiti.
Danas se primenjuju različite metode lečenja, koji imaju za cilj uklanjanje kondiloma, odnosno sanaciju simptoma.
Pored toga što se koriste različite kreme i rastvori, koji bi trebalo da se direktno nanesu na kondilome, takođe je prisutna i laserska terapija, zatim krioterapija, koja podrazumeva da će kondilomi biti na neki način zamrznuti uz pomoć tečnog azota. Ukoliko se jave veći kondilomi, prilično je izvesno da će biti izvršeno i hirurško uklanjanje.
Međutim, treba imati na umu da nijedna od pomenutih terapija nije 100% uspešna, prosto zato što ne postoje garancije da se kondilomi neće ponovo vratiti. Tim pre što je oslabljen imunitet poznat kao jedan od glavnih okidača za njihovo ispoljavanje.