Pacovi mogi biti ogroman problem kada se nađu u kući. Na nesreću, možda ih nećemo ni primetiti dok ne nanesu neku ozbiljniju štetu, bilo materijalnu ili zdravstvenu.
Obzirom da su ovi glodari veoma uporni u svojoj nameri da dođu do hrane I toplog skloništa, borba protiv njih može biti veoma teška i dugotrajna.
Znaci da u kući imamo pacove
- Jedan od najčešćih znakova da su pacovi bili u poseti su njihove fekalije, obično su tamne boje i u obliku komada peleta ili izgledaju poput velikih zrna pirinča. Obično su skupljeni u određenim delovima kuće, jer pacovi često koriste isto mesto za obavljanje posla i mogu da ostave do 40 izmeta za jednu noć.
- Drugi trag mogu biti nagrizanja na električnim kablovima, stolariji, plastici, pa čak i cigli i olovnim cevima, kao i tragovi griženja i pocepane kese u kojima se drži hrana.
- U prašnjavim, možda zapuštenim delovima kuće, pacovi često ostavljaju tragove stopala ili tragove repa.
- Možda ćete takođe moći da čujete kako pacovi grebu, grizu i koprcaju se okolo,(uglavnom u podrumu ili na tavanu) pacovi su skloni oštrenju zuba i cvokotanju kada su pod stresom, što je vrlo prepoznatljiv zvuk.
Zašto pacovi ulaze u kuću
Postoji nekoliko razloga zašto pacovi naseljavaju naše domove, ali glavni razlog je traženje toplog skloništa za razmnožavanje. Sve što je mekano i toplo, uključujući staru odeću, dušeke, izolaciju u zidu ili neki drugi meki materijali idealna su mesta za stvaranje potomstva.
Međutim, kada vaš dom ima strukturna oštećenja zbog pukotina, uključujući probleme I sa vodovodom, kanalizacijom, krovom, (jer su pacovi spretni penjači što omogućava pristup vašem domu) može doći do njihovog masovnog naseljavanja I potencialnog širenja zaraza.
Ako se hrana ostavlja na lako dostupno mesto ili se ne odlaže na odgovarajući način, pacovi neće ni napustiti vaš dom, toplo gnezdo I lako dostupna hrana, to je sve što im je neophodno.
Pristup izvoru hrane i vode, materijalima za izgradnju gnezda, kao što su novine, stari čaršavi, odeća, peškiri, dušeci ili bilo koji mekani materijali osiguraće da glodari ostanu u istom gnezdu. Dokle god im mi svesno ili nesvesno pružamo dobre uslove za život oni neće napustiti mesto gde su stvorili leglo. Uklanjanje ovih izvora, rezultiraće njihovim preseljenjem u novo gnezdo.
Krajem leta i početkom jeseni kada se obavljaju berbe i sazrevaju usevi, kada su temperature još uvek visoke i ima puno vegetacije, onda glodari ne naseljavaju kuće da bi se skolnili od potencijalnih predatora i da bi obezbedili hranu, već koriste spoljašnje uslove za to.
Medjutim, kako temperature počnu da padaju, a hrane ostaje sve manje, pacovi će početi da traže sklonište I to je trenutak kada se odluče za našu kuću.
Bolesti koje prenose pacovi
Pacovi su nosioci i izazivači preko 40 opasnih bolesti, od kojih neke veoma opasne koje ozbiljno mogu ugroziti čovekovo zdravlje Bolesti koje prenose pacovi mogu se dobiti u direktnom kontaktu sa pacovom(ujed ili ogrebotina ) ili preko njegovih izlucevina kontaktom sa kontaminiranim predmetima ili putem hrane ili vode.
Pacovi međusobno komuniciraju obeležavanjem teritorije mokrenjem, što predstavlja značajan rizik po javno zdravlje. Pošto mogu biti nosioci mnogih bolesti veoma je značajno na vreme primetiti tragove koje ove štetočine ostavljaju iza sebe.
Udisanjem vazduha ili prašine u kojoj se mogu naći izlučevine pacova (izmet ili urin) možemo se zaraziti hantavirusom. Kontakt sa urinom pacova može se dobiti oboljenje leptospiroza, koje ostecuje bubrege I jetru.
Ukoliko dođemo u kontakt sa hranom koja je kontaminirana urinom ili izmetom pacova rizikujemo da obolimo od salmoneloze.
Materijalna šteta od pacova
Problemi sa pacovima nisu ograničeni samo na javno zdravlje, imaju veze I sa nanošenjem i strukturnih oštećenja i velikih materijanih šteta. Zubi pacova su toliko oštri da će se suočiti sa gotovo svim izazovima, zbog čega mogu naneti neizmernu štetu i kućama, ali I vinogradima, usevima, voćnjacima.
Njihova potreba za stalnim glodanjem dovodi do uništavanja tkanina, elektro i telekomunikacionih kablova, raznih mašina, nameštaja, građevinskog materijala, umetničkih dragocenosti I kulturnih dobara kada materijalna šteta prosto nije procenjiva.
Kako se otarasiti pacova?
Iako su proizvodi “uradi sam” možda finansijski pristupačniji, oni daju rezultate uglavnom tamo gde je problem odmah uočen i nije došlo do masovnog naseljavanja glodara, ali često se ni tada ne dođe do željenog rešenja.
Područja sa visiokim rizikom od najezda pacova I tamo gde se utvrdi da ih ima u velikom broju, jedino rešenje je angažovanje stručnih službi za suzbijanje štetočina. Stručna lica koja su obučena za deratizaciju pacova imaju i pristup širokom spektru rodenticida i alata koji nisu dostupni u slobodnoj prodaji.
Kućevlasnici obično pokušavaju da reše problem tako što kupe velike kiličine otrova za glodare i razbacaju ih svuda po dvorištu ili stanu. Vrlo često su to mesta gde glodar nikada nije i neće proći. ovo je donekle razumljivo.
Sama pomisao da imamo glodare u blizini je izuzetno neprijatna, često stvara i paniku, a to nikada nije dobro.
Sa druge strane, ljudi koji imaju malu decu ili kućne ljubimce izbegavaju postavljanje bilo kakvih otrova, iz razloga bezbednosti. Često koriste mišolovke sumnjivog kvaliteta i lepkove koji su izuzetno nezgodni za baratanje. Neki se, pak, nadaju da će glodari sami otići.
Na žalost, to se neće desiti. Ako su našli bezbedno i toplo mesto. tu su da ostanu. I prave koloniju. Zato ignorisanje problema nije rešenje.
Nanezbednije, najbrže i najpovoljnije rešenje je zvati profesionlce. Sredstva koja koriste su bezbedna za okolinu i mamce postavljaju u zaštitne kaveze koji sprečavaju da ih se dočepaju deca ili ljubimci.
Takodje, vrlo dobro znaju navike glodara, njihove maršrute i moguća skrovišta, tako da nije potrebno da postavljaju mnogo mamaca.
Zaključak
Postupak deratizacije je mnogo više od rasejavanje otrova po placu, kući ili stanu. Ponekad je moguće postići kratkotrajan i prividan uspeh, ali dugoročno rešenje može pružiti samo profesionalna ekipa za deratizaciju.
