Kad berba završi, posao u starijem voćnjaku tek ulazi u mirniju, ali važnu fazu. Stabla su rasteretila krune, lišće polako žuti, a pogled na voćnjak sada otkriva ono što se tokom sezone nije stizalo: polomljenu granu, osušen vrh, zapuštenu travu oko debla. Zato se poslovi posle berbe ne tumače kao dodatak, već kao prva stranica sledeće sezone – od prvog obilaska i procene grana do uređenja prostora.
Zašto posao u starijem voćnjaku traje i posle berbe?
Berba je završetak jednog kruga, ali za stabla to nije kraj godine. Dok lišće još stoji na granama, drvo nastavlja da skladišti rezerve u deblo i korenje, i to je period u kome se zapravo priprema za zimu i za naredni rod. Što je stablo starije, to je ovaj proces osetljiviji, jer ima manje snage da nadoknadi propuste.
Stariji voćnjak donosi i sopstvene izazove. Krune su se tokom godina razgranale, unutrašnje grane su ostale bez svetlosti, a stara rana od prošle zime možda se tiho pretvorila u trulež. Ništa od toga se ne vidi iz hoda, ali se lako prepozna kad stanete ispod krune i pogledate nagore.
Zamislite komšiju koji je u oktobru obišao svoje šljivike pre prvog mraza. Zapisao je u svesku koja su stabla ostala sa suvim vrhovima, gde je vetar slomio granu i gde se voda zadržava posle kiše. Do proleća je tačno znao šta ga čeka, bez ikakvog iznenađenja.
Posle berbe imate nešto što tokom sezone retko imate: vreme da posmatrate bez pritiska. Plodovi više ne vuku pažnju, a i vremenski uslovi su obično podnošljivi. Iskoristite taj prozor pre nego što kiše i hladnoća učine svaki posao napornijim.
Kako pregled stabala usmerava poslove posle berbe?
Pre nego što uzmete bilo koji alat u ruke, prođite kroz voćnjak bez namere da odmah nešto radite. Obiđite svako stablo sa svih strana, pogledajte deblo, vrhove i prostor oko korena. Cilj je da dobijete celu sliku, a tek onda da odlučite šta ima prednost.
Tokom pregleda obratite pažnju na nekoliko znakova koji se najlakše previde:
- pukotine ili ljuštenje kore na deblu i debljim granama,
- suvi vrhovi ili grane bez pupoljaka i lišća,
- tragovi truleži, gljivica ili šupljine u drvetu,
- grane koje se oslanjaju jedna na drugu ili vise iznad zemlje.
Korisno je da svako stablo označite ili zabeležite, makar kratkim crtama u svesci. Tako ćete znati koje zahteva samo laganu doradu, a koje ozbiljniji zahvat. Kad se sve zapiše, redosled poslova se sam složi: prvo ono što preti da se pogorša, pa tek onda ono što može da sačeka.
Pregled je i dobra prilika da pogledate stanje tla. Zbijena zemlja oko debla, ostaci plodova koji trule i vlažna mesta objašnjavaju mnogo toga o stanju stabla. Ako vam se čini da je pregled zahtevan, podelite ga na dva obilaska: prvi za opštu sliku, drugi za pojedinačna stabla.
Kada suve grane traže pažljiv zahvat?
Jedno je suva tanka grana koja se lako skida običnim makazama, a sasvim drugo oštećena grana debljine podlaktice koja visi iznad staze. Razlika nije samo u veličini, već i u riziku: pogrešan rez ili nespretno uklanjanje može da povredi vas, ali i da ostavi ranu koja se teško zatvara. Zato se pre svakog zahvata isplati zastati i proceniti.
Pitanje koje sebi treba da postavite glasi: da li je grana zaista suva, ili samo deluje tako? Ogulite malo kore nožem; zeleno tkivo ispod govori da grana još živi. Neke grane koje deluju sumnjivo samo čekaju proleće, pa je pametno da ih ostavite za dodatnu procenu, umesto da ih odmah uklonite.
Kada je u pitanju veća oštećena grana, unapred razmislite o tri stvari: obimu zahvata, putanji pada grane i opremi koju imate na raspolaganju. Ručna testera i makaze dovoljne su za tanje grane.
Kod zahtevnijih zahvata, kao što je uklanjanje debele grane na starom orahu ili krušci, potreban je jači alat, pa je dobro da pogledate ponudu motornih testera za posao koji vas čeka.
Motorna testera je samo primer opreme koja može da bude potrebna kod uklanjanja teže, oštećene grane. Bez obzira na to da li posao radite sami ili uz pomoć, važi isto pravilo: prvo bezbednost, pa tek onda brzina. Zaštitna obuća, rukavice, naočare i stabilan oslonac nisu dodatak, nego sastavni deo posla. A prilikom rada na visini ili na nagibu vredi razmisliti i o tome da li je zahvat uopšte za jednu osobu.
Vredi imati u vidu i obrnutu stranu priče. Nekad je najpametnije da veću granu ne uklanjate odmah, već da je prvo rasterećujete i posmatrate. Ako rana nije na ivici pucanja, stablo ponekad samo zaceli, a nepotrebno uklanjanje ostavlja veći otvor od same povrede. Strpljenje u voćnjaku je često jednako vredno kao oprema.
Zašto je važan red oko stabala
Mnogi voćnjaci izgube više zbog zapuštenog tla nego zbog loše orezanih grana. Prezrela trava, opalo voće, kao što su npr. kajsija, jabuke, šljive i drugo, i nagomilano lišće stvaraju vlagu i zaklon za štetočine, a istovremeno otežavaju kretanje i svaki sledeći posao. Zato sređivanje prostora oko stabala ima smisla uklopiti u plan održavanja, a ne ostavljati za sam kraj.
Nekoliko jednostavnih koraka obično je dovoljno:
- Uklonite opalo i trulo voće sa zemlje, jer je to jedno od najčešćih skloništa za bolesti i insekte.
- Raščistite korov i visoku travu oko debla, kako bi se kora osušila posle kiše.
- Skupite odsečene grane i podelite ih: tanje za usitnjavanje, deblje za ogrev ili odlaganje.
- Proverite oslonce i vezove na mlađim stablima koja trpe pritisak vetra.
U ovom delu posla vidi se i ona ekološka logika koja je prisutna u svakom dobro vođenom voćnjaku. Ono što ste odsekli ne mora da završi kao otpad: usitnjene grane mogu da posluže kao malč, a lišće se razgrađuje i vraća hranljive materije u zemlju. Voćnjak tako dobija deo onoga što je potrošio tokom godine.
Za sređivanje prostora potrebni su i drugi, mnogo jednostavniji alati. To su grabulje, motika, makaze i vile za sakupljanje. Od njih zavisi koliko će vam rad biti naporan. Pripremite ih pre nego što krenete, da vas pola dana ne odnese traženje onoga što je zatureno u šupi.
Šta stariji voćnjak zahteva pre naredne sezone?
Kad obiđete stabla, odlučite se za zahvate i sredite prostor, ostaje poslednji korak: da sve to prevedete u plan. Zapišite šta je urađeno i šta je ostalo. Nekoliko redova u svesci biće vredniji od najboljeg sećanja kad dođe proleće i svi poslovi krenu odjednom.
U plan za narednu sezonu najčešće spadaju:
- grane čiju procenu ste odložili i koje treba ponovo pogledati,
- stabla kod kojih je potrebna sanacija rana pre zime,
- hranjenje i zaštita tla, u skladu sa onim što ste videli tokom pregleda,
- popravka ograde, oslonaca i staza, dok vreme još dozvoljava.
Ako se tokom sređivanja ograde pokaže da granica parcele nije sasvim jasna, spor oko međe je bolje rešavati pre većih zahvata, kako kasnije ne bi nastali dodatni troškovi ili nesuglasice sa vlasnikom susednog zemljišta.
Na kraju, ostavite sebi i kratku belešku o tome šta ste ove godine saznali o svom voćnjaku. Koje stablo je najviše pretrpelo, koja strana najviše duva, gde se zadržava voda. Takve sitnice godinama kasnije pokažu se kao najkorisnije.
Stariji voćnjak ne traži velike poteze, već redovan i smiren odnos. Ko se nakon berbe vrati među stabla sa sveskom i jasnim redosledom, taj u proleće neće tražiti gde da počne, već će samo nastaviti tamo gde je jesenas stao. Za još korisnih informacija, posetite naš sajt!
