Većina ljudi, uključujući i lekare, nekada je verovala da su čirevi na želucu ili dvanaestopalačnom crevu nastajali usled stresa, alkohola ili začinjene hrane. Sada znamo da to nije slučaj. U stvari, ove čireve, nazvane peptični čirevi, najčešće (iako ne i uvek) uzrokuju bakterije – konkretno, organizam zvan Helicobacter pilori, odnosno heliko bakterija.
Heliko bakterija može da se javi i kod dece, a iako se infekcije povećavaju kako ljudi stare, većina dece i odraslih sa heliko bakterijom zapravo nikada neće razviti infekciju. Niko nije siguran kako se dobija heliko bakterija, ali direktan kontakt sa zaraženom osobom mogao bi da igra značajnu ulogu u zaražavanju, kao i prenos putem kontaminirane hrane i vode. Period inkubacije takođe nije poznat.
Znaci i simptomi infekcije heliko bakterijom
Kada heliko bakterija izazove čir, intenzitet simptoma može da varira. U nekim slučajevima uopšte neće biti simptoma. Čir može da izazove jake bolove u stomaku koji mogu da dolaze i da nestaju, što se često dešava nekoliko sati nakon jela, kao i tokom noći, a da popusti u periodima kada se jede i pije voda.
Ostali simptomi mogu da uključuju:
- Nadimanje
- Podrigivanje
- Mučninu i povraćanje
- Gubitak apetita
- Gubitak težine
- Tamnu stolica od krvarenja u želucu ili dvanaestopalačnom crevu
Šta vi možete da uradite?
U prošlosti su lekari lečili čir na želucu preporučujući blagu ishranu, kao i što više ležanja u krevetu. I iako ova dva ne mogu da škode, shvatilo se da su ove strategije zapravo neodgovarajuće i da neće doneti boljitak.
Kada se treba javiti lekaru?
Obavezno odvedite dete lekaru ukoliko ono ima:
- goruće bolove u stomaku koji su intenzivniji između obroka, kao i u ranim jutarnjim satima pre jela.
- ukoliko dete ima konstantne bolove u stomaku, povraća, gubitak apetita ili gubitak težine
- ima krvavu stolicu
Kako se postavlja dijagnoza heliko bekterije?
Vaš pedijatar će uzeti anamnezu vašeg deteta i može obaviti neke jednostavne testove.
Vaš pedijatar može i da uputi vaše dete kod specijaliste kako bi se sproveli složeniji i invazivniji testovi potrebni za postavljanje dijagnoze infekcije heliko bakterijom. Ovi testovi uključuju analizu malog komadića tkiva (biopsiju) koja se vrši pomoću uređaja koji se zove endoskop, a koji se spušta niz grlo do stomaka. Zatim se tkivo pregleda pod mikroskopom i testira na dokaze o infekciji heliko bakterijom.
Vaš pedijatar takođe može da pregleda ezofagus, stomak i dvanaestopalačno crevo pomoću rendgena. Takođe, postoje neinvazivni testovi koji mogu utvrditi da li su prisutne bakterije analizom detetove krvi ili stolice ili daha. Test daha može da otkrije ugljen-dioksid koji oslobađa proizvod heliko bakterija.
Lečenje heliko bakterije
Lekari propisuju lečenje infekcije heliko bakterijom samo ako ona počne da prelazi u čir. Lekar može da prepiše kombinacije antibiotika kao što su amoksicilin, klaritromicin i metronidazol kako bi se ubile bakterije.
Obavezno se postarajte da dete popije sve antibiotike prema uputstvima koje je lekar dao. Ovi antibiotici se obično prepisuju u kombinaciji sa lekovima koji se nazivaju inhibitori protonske pumpe ili blokatori histaminskih receptora koji ometaju proizvodnju kiseline u želucu.
Prevencija heliko bakterije
Infekcija heliko bakterijom povećava rizik od razvoja karcinoma želuca kasnije u životu. i zato je prevencija veoma bitna. Međutim, ne postoji poznat način za sprečavanje infekcije heliko bakterijom.
Ono što bi moglo da postane idealna prevencija jeste vakcina koja je trenutno u fazi istraživanja, a koja bi jednog dana mogla u potpunosti da spreči infekciju.
