Na času filozofije profesor je pred razredom stavio ispred sebe nekoliko predmeta. Bez reči je podigao veliku praznu teglu, stavio je na katedru i napunio kamenjem prečnika oko 5 cm. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste. Profesor je zatim uzeo kutiju sa šljunkom i sipao ga u teglu. Teglu je blago protresao i šljunak je kotrljajući se popunio prostor između kamenja. Ponovo je upitao studente da li je tegla puna. Rekli su, uz smeh, da jeste.
Profesor je sada uzeo kutiju sa peskom i sipao ga u teglu. Naravno, pesak je popunio sve preostale šupljine u tegli.
“A, sada”, rekao je profesor, “zamislite da ova tegla predstavlja vaš život! Kamenje su najvažnije stvari u vašem životu: vaša porodica, vaš bračni partner, vaša deca, vaša vera, vaše zdravlje – sve ono što bi vaš život činilo punim i onda kada bi sve druge stvari nestale. Šljunak su ostale stvari koje su važne: vaš posao, kuća, kola. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenje i šljunak. Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari. Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se s decom i razgovarajte s njima. Nađite vremena za odlazak kod lekara na kontrolne preglede. Izvedite svog bračnog druga na izlet… Uvek će biti vremena za posao, da se očisti kuća, pozovu prijatelji na večeru… Prvo se pobrinite za ‘kamenje’ – stvari koje su zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.”
