Mnogi građani žele da za života urede pitanje svoje imovine, ali i da sebi obezbede sigurnost, pomoć i podršku u starosti. Zbog toga se često odlučuju za ugovor o doživotnom izdržavanju, posebno kada je reč o stanu, kući ili drugoj vrednoj nepokretnosti.
Prema iskustvu kancelarije Advokat Antić u Beogradu, ugovor o doživotnom izdržavanju spada među pravne institute koje građani najčešće pogrešno poistovećuju sa testamentom, iako između njih postoje značajne razlike.
Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?
Ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja pravni posao između dve strane – primaoca i davaoca izdržavanja.
Primalac izdržavanja se obavezuje da nakon svoje smrti na davaoca prenese određenu imovinu, dok se davalac obavezuje da ga izdržava i brine o njemu do kraja života.
Predmet ugovora najčešće su stan, kuća, zemljište ili druga vredna imovina. U ugovoru mora biti jasno navedeno šta se prenosi i koje obaveze davalac izdržavanja preuzima.
Važno je naglasiti da davalac izdržavanja ne postaje vlasnik nepokretnosti odmah po zaključenju ugovora. Primalac ostaje vlasnik svoje imovine tokom života, dok pravo sticanja svojine nastupa nakon njegove smrti, pod uslovom da je ugovor uredno izvršavan.
Ko najčešće zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju?
Iako mnogi pretpostavljaju da se ovakav ugovor zaključuje isključivo između roditelja i dece, praksa pokazuje da situacija može biti mnogo šira.
Ugovor često zaključuju:
roditelji i deca,
bake i deke sa unucima,
braća i sestre,
drugi srodnici,
lica koja nisu u srodstvu.
Nije neobično da ugovor zaključe dugogodišnji prijatelji, komšije ili osobe koje već godinama pružaju pomoć starijem licu.
Najvažnije je da između ugovornih strana postoji poverenje i jasna saglasnost o pravima i obavezama koje ugovor stvara.
Po čemu se ugovor o doživotnom izdržavanju razlikuje od testamenta?
Ovo je verovatno najčešća nedoumica među građanima.
Testament predstavlja jednostranu izjavu volje kojom osoba određuje kome će pripasti njena imovina nakon smrti.
Ugovor o doživotnom izdržavanju je, sa druge strane, dvostrano obavezan pravni posao. Obe strane preuzimaju određena prava i obaveze već u trenutku njegovog zaključenja.
Još jedna važna razlika odnosi se na položaj naslednika.
Kod testamenta se često postavlja pitanje nužnog dela i prava nužnih naslednika. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju pravna situacija je drugačija jer se ne radi o klasičnom nasleđivanju, već o posebnom ugovornom odnosu.
Upravo zbog toga mnogi građani razmatraju ovaj ugovor kao alternativu testamentu kada žele da unapred urede sudbinu određene imovine.
Da li stan ili kuća ulaze u ostavinsku masu?
Jedna od najvažnijih karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju jeste činjenica da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u ostavinsku masu.
To znači da stan, kuća ili druga nepokretnost obuhvaćena ugovorom ne predstavljaju deo zaostavštine koja se deli tokom ostavinskog postupka.
Zbog toga se često dešava da naslednici tokom ostavinske rasprave saznaju kako određena nepokretnost nije predmet nasleđivanja.
Ova činjenica predstavlja jedan od najčešćih razloga zbog kojih dolazi do nesporazuma i sporova među članovima porodice.
Mnogi građani pogrešno veruju da sva imovina preminulog automatski ulazi u ostavinski postupak, što kod ugovora o doživotnom izdržavanju nije slučaj.
Mogu li naslednici da ospore ugovor?
Mogućnost osporavanja postoji, ali nije dovoljna sama činjenica da su naslednici nezadovoljni sadržajem ugovora.
Deca, supružnik ili drugi naslednici ne mogu uspešno osporiti ugovor samo zato što smatraju da su ostali bez dela imovine koju su očekivali da naslede.
U praksi se sporovi najčešće pokreću kada postoji sumnja da primalac izdržavanja nije bio sposoban da razume značaj ugovora u trenutku njegovog zaključenja.
Pitanje poslovne sposobnosti često predstavlja centralnu temu sudskih postupaka, naročito kada je reč o licima u poznim godinama ili osobama sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.
Sporovi mogu nastati i ukoliko naslednici tvrde da ugovor nije zaključen u skladu sa zakonom ili da davalac izdržavanja nije ispunjavao svoje ugovorne obaveze.
Na primer, ukoliko starija osoba zaključi ugovor sa licem koje se o njoj brine, a nakon njene smrti deca smatraju da su oštećena, sud neće automatski poništiti ugovor. Potrebno je dokazati postojanje konkretnih zakonskih razloga za poništaj ili raskid.
Zbog toga svaki slučaj zavisi od sopstvenih činjenica i dokaza.
Koje obaveze ima davalac izdržavanja?
Obaveze davaoca izdržavanja ne svode se samo na finansijsku pomoć.
U zavisnosti od potreba primaoca i sadržine ugovora, one mogu obuhvatati:
obezbeđivanje hrane,
kupovinu lekova,
pomoć pri odlascima kod lekara,
održavanje domaćinstva,
pomoć u svakodnevnim aktivnostima,
brigu i negu tokom bolesti.
Obim obaveza može biti različit od slučaja do slučaja, zbog čega je važno da ugovor precizno definiše šta se od davaoca očekuje.
Što su obaveze jasnije opisane, manja je mogućnost nastanka sporova u budućnosti.
Kada ugovor može da bude raskinut?
Iako mnogi smatraju da je ugovor o doživotnom izdržavanju trajno rešenje, zakon predviđa mogućnost njegovog raskida.
Najčešći razlog za raskid jeste neispunjavanje ugovornih obaveza od strane davaoca izdržavanja.
Ukoliko davalac ne pruža pomoć, negu ili podršku na način predviđen ugovorom, primalac može tražiti njegov raskid.
Do raskida može doći i kada su odnosi između ugovornih strana toliko poremećeni da zajedničko funkcionisanje postane nemoguće.
U određenim situacijama okolnosti se mogu značajno promeniti u odnosu na vreme kada je ugovor zaključen, što takođe može predstavljati osnov za pokretanje odgovarajućeg postupka.
Postoji i mogućnost sporazumnog raskida ukoliko se obe strane saglase da ugovor više ne odgovara njihovim potrebama.
Zašto je važno da ugovor bude pravilno sastavljen?
Ugovor o doživotnom izdržavanju spada među formalne pravne poslove za koje zakon propisuje posebna pravila.
Da bi proizvodio pravno dejstvo, ugovor mora biti sačinjen i potvrđen u zakonom propisanoj formi.
Prilikom potvrđivanja ugovora, javni beležnik upozorava ugovorne strane na pravne posledice koje proizlaze iz njegovog zaključenja.
Posebno je važno da predmet ugovora bude precizno određen i da obaveze davaoca izdržavanja budu jasno definisane.
Nejasne formulacije, nepotpuni podaci ili pogrešno sastavljene odredbe mogu kasnije dovesti do nesporazuma, sporova i dugotrajnih sudskih postupaka.
Zbog toga je važno da ugovor bude pažljivo pripremljen i prilagođen konkretnim okolnostima svakog pojedinačnog slučaja.
Najčešća pitanja o ugovoru o doživotnom izdržavanju
Da li ugovor o doživotnom izdržavanju može da zameni testament?
Može predstavljati alternativu testamentu za određenu imovinu, ali se radi o dva potpuno različita pravna instituta sa različitim pravnim posledicama.
Da li deca imaju pravo na nužni deo ako postoji ugovor o doživotnom izdržavanju?
Imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po pravilu ne ulazi u ostavinsku masu, zbog čega se pravni položaj naslednika razlikuje od situacije kada postoji testament.
Da li primalac izdržavanja ostaje vlasnik stana za života?
Primalac izdržavanja ostaje vlasnik nepokretnosti tokom života, dok davalac stiče pravo svojine nakon njegove smrti, pod uslovom da su ispunjene ugovorne obaveze.
Da li ugovor mora da bude overen kod javnog beležnika?
Zakonom je propisana posebna forma za zaključenje i potvrđivanje ugovora o doživotnom izdržavanju.
Može li se ugovor raskinuti sporazumno?
Ukoliko se obe ugovorne strane saglase, ugovor može prestati sporazumnim putem u skladu sa zakonom.
