Mozak utiče na sve funkcije ljudskog organizma i i dalje je predmet mnogih medicinskih naučnih istraživanja.
Teško je precizno predvideti koja stanja ili bolesti će uticati na funkcije mozga, ali već je dobro poznato da visok pritisak, gojaznost i nezdrava ishrana štete celom organizmu i utiću i na delove mozga.
Fizička aktivnost – ulaganje u zdravlje
Fizička aktivnost ističe se kao veoma važan faktor i za mozak. Dakle, dobra forma ne samo da će se videti na našem telu, već će zdrav i aktivan način života poboljšati i moždane funkcije. To ne znači da treba da se opterećujete napornim vežbama i treninzima.
U skladu sa svojim godinama i kondicijom otkrijte koja fizička aktivnost vam prija.
Za nekog je dovoljno da prošeta pola sata dnevno, neko će lift zameniti stepenicama, nekom će prijati vožnja bicikla ili rolera.
Svaka od ovih aktivnosti u određenoj meri utiče i na funkcionisanje mozga.
Stres, previše informacija
Pored fizičke neaktivnosti, stres je jedna od najčešćih uzroka lošeg psihofizičkog stanja.
Brzi protok informacija kojima smo izloženi svakodnevno svakako će vremenom dovesti do stresa. Koliko puta ste u relativno kratkom vremenskom periodu morali da razgovarate, pišete meljove, prisustvijete sastanku i planirate kako da stignete negde/uradite još nešto na vreme, a već kasnite.
Bilo da su u pitanju privatne ili poslovne obaveze često ih ima zaista mnogo pa ta opterećenost i užurbanost utiču i na mozak koji ne stigne ,,da se odmori“.
Pokušajte da se organizujete bolje tako što ćete postaviti prioritete, ostaviti ili odložiti manje bitno, nemojte stalno da gledate u ekrane.
Moždani udar
Među najčešćim bolestima današnjice moždani udar zauzima treće mesto što dovoljno govori o ozbiljnosti ove bolesti.
Posebno zabrinjava podatak da posle srčanog udara moždani udar može biti najčešći uzrok smrti. Naziva se i infarkt mozga, šlog, moždana kap i najčešće se dešava iznenada, naglo. Naglo i brzo treba i reagovati u slučaju da se primete znakovi moždanog udara. Iako je češći kod starije populacije poslednjih godina pogađa i mlade osobe.
Ishemijski moždani udar najčešći je tip ovog oboljenja. Dešava se kada se krvni sud začepi zbog tromba i kao posledica tog začepljenja određeni deo mozga više ne može normalno da funkcioniše.
Iako sam moždani udar nastaje naglo, on je posledica procesa u organizmu koji traje naizgled bez simptoma. Ipak, ako znamo koji su faktori rizika (povišen pritisak, gojaznost, povišen nivo šećera u krvi…) možemo i preventivno delovati.
BE FAST
Širom sveta, a na osnovu preporuke neurologa, ustanovljeno je pravilo ili test koji omogućava reagovanje u slučaju moždanog udara. Treba biti brz kao što i naziv testa govori (be fast- budi brz, eng.)
Naziv je istovremeno skraćenica koja u sebi ima ključne pojmove za otkrivanje moždanog udara. B kao balans, ravnoteža, E kao eyes, vid, F kao face, pokreti lica, A kao arms, pokreti ruku, S kao speech, govor i T kao time, vreme.
Dakle, važno je prepoznati probleme sa ravnotežom, vidom, licem ukoliko je jedna strana iskrivljena, teškoćama u govoru i na kraju se naglašava koliko je vreme važan faktor. U pitanju su sati koji mogu biti kjlučni, navodi se da je u prva tri sata moguće pružiti adekvatnu pomoć i terapiju.
