Povrede na radu su jako česta pojava i neretko se dešavaju uprkos svim preduzetim bezbednosnim merama. Nezgode na poslu dovode neretko i do smrtnih slučajeva. Tako su u prošloj godini u Srbiji zabeležena čak 42 smrtna slučaja radnika. Kako zakon definiše povredu na radu, koje mogućnosti imate i koja vam prava pripadaju u slučaju povrede na radu otkrivamo u nastavku.
Kako zakon definiše povredu na radu?
Zakon o zdravstvenom osiguranju definiše, povredu na radu definiše kao svaku povreda koja se zaposlenom dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla:
- po osnovu koga je zaposleni osiguran,
- pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen,
- povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto,
- povreda koju zaposleni pretrpi na službenom putu,
- povreda koju zaposleni pretrpi na putu preduzetom radi stupanja na rad,
Treba naglasiti i da se zaposlenim licima smatraju osim lica koja su u radnom odnosu kod poslodavca, i druga lica koja su angažovana po drugim osnovima, ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, ugovorom o delu, ili dopunskom radu, sve dok ne steknu svojstvo osiguranika.
Važno je istaći i da povrede koje se dogode dok putujete na posao ili s posla, se smatraju povredama na radu. Međutim, na svom blogu, advokat Novi Sad, posvećenom temi povrede na radu ističe da je povreda na radu koja se dogodi u toku puta problematična. Naime, advokatica Sonja Pekić navodi da kada pogledamo u postojeću sudsku praksu, vidimo da je problem sa povredom na radu u toku puta u dokazivanju, odnosno dokazivanje ovakve povrede nije baš jednostavno.
Obaveze poslodavca u slučaju povrede
Poslodavac je obavezan da da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka povrede napravi izveštaj o radnoj povredi ili profesionalnoj bolesti i da ga prosledi povređenom ili obolelom radniku, kao i institucijama zaduženim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje.
Poslodavac nakon toga prima izveštaj sa nalazom i mišljenjem lekara koji je pregledao povređenog zaposlenog. Ovaj izveštaj sa nalazom i mišljenjem lekara dostavlja, u roku od 2 dana, filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod kojeg zaposleni ostvaruje svoja prava.
Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tačnije prvostepena lekarska komisija te filijale daje ocenu da je utvrđena povreda na radu ili profesionalno oboljenje. Protiv ocene prvostepene lekarske komisije moguće je uložiti prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji filijale.
Poslodavac jedino neće biti odgovoran za štetu ako dokaže da je povreda na radu nastala usled nepredvidivih i neuobičajenih okolnosti koje su bile izvan njegove kontrole, kao što je tuča zaposlenih, ili ukoliko je šteta nastala usled delovanja više sile, čije se posledice ni na koji način nisu mogli izbeći, kao što je zemljotres ili poplava.
Prava radnika u slučaju povrede na radu
Zaposleni koji je pretrpeo povredu na radu ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Važno je naglasiti i da radnici koji obavljaju posao “na crno” takođe imaju pravo na naknadu štete zbog povrede na radu.
U nematerijalnu štetu se ubrajaju na primer: duševni bolovi koje je zaposleni trpeo usled povrede na radu, pretrpljen bol i strah, dok materijalna šteta može biti neisplaćena zarada ili putni trošak, troškovi lečenja, troškovi oporavka i slično.
Radniku, takođe, prema Zakonu o radu, u slučaju privremene sprečenosti za rad usled povrede ili profesionalnog oboljenja, pripada pravo na naknadu zarade u visini 100% osnovne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
Bolovanje koje je prouzrokovano povredom na radu zakonski je izuzetak od pravila da se naknada zarade samo za prvih 30 dana isplaćuje na teret poslodavca, a od 31. dana na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad (bolovanja) zbog povrede na radu, obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa zaposlenog osiguranika, od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika.
Povrede na radu u praksi
Sudska praksa ukazuje da je dokazivanje uzročno-posledične veze između povrede i štetne radnje dosta komplikovano. Sa druge strane, zamerke se mogu istaći i na trajanje postupka. Dužina trajanja postupka zavisi od broja svedoka, ažurnosti veštaka, kvaliteta analize, u praksi sam postupak može da potraje čak i do dve godine.
Najbrža i najjednostavnija procedura za naknadu štete, sporazum poslodavca i zaposlenog, se nažalost u praksi retko primenjuje.
Međutim, ono što je najvažnije je da radnik koji je doživeo povredu bude ažuran i da preduzme sve potrebne korake bez odlaganja. Kako sama procedura može delovati komplikovano, uvek je dobro rešenje potražiti stručnu pomoć kod advokata, i naravno, i to treba učiniti bez odlaganja.
Takođe, jedna od sistemskih mera koja je preduzeta, a koja bi trebalo da doprinese poboljšanju stanja sa povredama na radu, su nove izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kojima su povećane kazne za poslodavce koji ne prijavljuju povrede na radu.
