Miris kafe ujutru ima moć kakvu malo šta drugo ima. Taj prvi udah, još pre nego što se otvore oči, kao da nas zove nazad u detinjstvo. Mene vraća u malu kuhinju moje bake, u kojoj je škripava drvena stolica imala svoje stalno mesto, a na prozoru su visile čipkane zavese koje je ona sama heklala.
Tamo je kafa bila više od napitka. Bila je uvod u razgovor, tihi saveznik dok se mesi hleb, posmatrač dok deca trče po dvorištu. Bakina džezva bila je mala, tamna od godina kuvanja, i svaka šoljica koju bi iz nje sipala imala je poseban ton. Nije to bila kafa koja se pije na brzinu. Bila je to kafa za razgovor, za gledanje kroz prozor, za slušanje kako kazaljke otkucavaju vreme.
Prvi gutljaji i koraci ka espressu
Kao dete, nisam imao pravo da pijem kafu. Mogao sam tek da umačem kocku šećera u bakinu šoljicu i liznem, onako krišom, dok se ona pretvara da ne vidi. Taj ukus bio je gorak, ali magičan. Obećavao je svet odraslih, svet ozbiljnosti, ali i rituala koji me je, iako nisam znao kako, već tada zvao.
Prvu šoljicu prave kafe popio sam mnogo kasnije. Bila je to neka instant varijanta, razmućena brzo, bez ukusa i duše. A onda sam otkrio espresso. U jednoj maloj kafani, dok sam čekao nekog prijatelja, naručio sam ono što je najviše ličilo na ono što je baka nekada kuvala. Konobar mi je doneo malu, sjajnu šoljicu s kremastim slojem na vrhu. Bila je to ljubav na prvi gutljaj.
Učenje veštine pripreme
I tu je počelo moje putovanje. Počeo sam da istražujem, da čitam, da gledam kako bariste pripremaju kafu, kako nameštaju mlin, koliko tačno sekundi treba za idealnu ekstrakciju. Shvatio sam da espresso nije stvar luksuza, već veštine, strpljenja i želje da svako jutro ima smisla.
Nabavio sam svoj prvi aparat. Bio je to poluautomatski model, sa ručkom i šumom pare koji me je svaki put podsećao na bakinu kuhinju. Učio sam na greškama. Nekad previše mlevena kafa, nekad preslaba. Ali nije bilo odustajanja.
Savremeni espresso rituali kod kuće
Danas, mnogo godina kasnije, moj kućni espresso aparat zauzima počasno mesto na kuhinjskom pultu. Ponekad pripremam kafu za goste, ponekad za sebe, ujutru kad još niko nije budan. Ali ritual je uvek isti – mlevenje, nabijanje, ekstrakcija, miris. U tom trenutku, sećanja na džezvu i čipkane zavese nisu daleka prošlost, već deo svakog gutljaja.
Zanimljivo je kako tehnologija ne mora da zameni tradiciju – može da je produži. Danas postoji ogroman izbor aparata za espresso kafu, i nije više pitanje da li možete sebi da priuštite dobru kafu kod kuće, već kako da je učinite svojim ličnim ritualom.
Gde pronaći pravu opremu
Ako tek krećete u svet kućne pripreme espressa, važno je znati da ne morate odmah da budete stručnjak. Postoje i aparati na kapsule, koji omogućavaju brzo i jednostavno uživanje u kafi, ali i automatski i poluautomatski modeli za one koji žele da se upuste u sve čari pripreme. Na ovom linku možete pronaći više o različitim vrstama aparata za kafu i načinu kako ih možete koristiti ili iznajmiti.
Zaključak – šoljica kao vremeplov
Možda i vi, kao što sam ja, krenete od jednog mirisa iz detinjstva i završite sa ritualom koji svakom danu daje poseban ton. Jer kafa, na kraju, nije samo napitak. To je vreme koje odvojimo za sebe. To je tišina između dva zadatka. To je uspomena u šoljici.
I kad god otvorim ladicu i uzmem mericu kafe, znam – možda više nije džezva, ali osećaj je isti.
