Koliko vam je poznat osećaj kada ste na poslu petkom i žurite da sve stignete do kraja radnog vremena kako ne biste ostajali duže, a usput ste zakazali i neku kafu, izlazak i potrebno je sve postići kako bi i vikend bio bez radnih obaveza?
Mnogi će se prisetiti kako to izgleda, a to je onaj osećaj koji se javlja i pri kraju određenog vremenskog roka za dovršavanje zadataka, kada dolazi kraj godine i kada uopšte postavljeni budemo u vremenske okvire koji „guše“. Tada nastaje stres, uvećava se panika, pa se često približava i takozvani burnout. Sve ovo nije dobro, ni po zdravlje, ni smirenost, ali često ni po sam posao i produktivnost u bilo kom smislu.
U svim ovim i sličnim situacijama bitna je jedna stvar, definisati i postaviti prioritete. Njihovim jasnim izdvajanjem dolazi do osećaja spokoja, jer organizacija tome i služi, a onda se i sve obaveze lakše i kvalitetnije obavljaju, u datim vremenskim rokovima. Šta je potrebno kako bi se oni postavili?
Napravite listu zadataka i obaveza
Na prvom mestu izdvojite sve što imate da uradite. Bilo da je to za jedan dan, nedelju, mesec ili celu godinu. Popišite u svom rokovniku ili na papiru sve obaveze koje vas čekaju. Možete za sve ovo koristiti i kompjuter, mobilni telefon, ali je papir pregledniji, a i osećaj precrtavanja urađene obaveze i ispunjenog zadatka daje neverovatan osećaj satisfakcije i motivacije za dalji rad. Nakon urađenog popisa, na red dolaze prioriteti.
Odvojite hitno od manje hitnog i bitno od manje bitnog
Postoji tehnika koja se zove hitno/bitno. Ona vam, poput markera u učenju, pomaže da odvojite šta je to najvažnije, šta može da sačeka i šta je to što vam bespotrebno stvara paniku i „jede“ vreme. U ovim okvirima imate četiri kategorije.
Na prvom mestu postavljate sve ono što je hitno i bitno. U ovu kategoriju ne spadaju zadaci koji su od presudne važnosti da se urade, ali se uraditi moraju, oni zadaci koji iziskuju da se urade što pre i koji vam oduzimaju najviše energije i vremena na razmišljanje kako ćete i kada ispuniti tu obavezu. To su prioriteti kojima se odmah poklanja pažnja i koji se rešavaju.
Sledeća kategorija je hitno i nije bitno. Ovde bi spadale sve one svakodnevne i redovne obaveze, sve ono što se na poslu ili kod kuće očekuje da ćete uraditi tokom svakog dana, što znači da su hitne u bilo kom trenutku, ali nisu bitne i kada se ne urade ništa se važno ne menja, osim što vam ostavljaju osećaj haotičnosti u glavi.
Naredna kategorija jeste bitno i nije hitno. Šta ovo znači? Svi oni zadaci, obaveze, koraci u poslovnom ili privatnom životu koji nisu hitni da se urade odmah, niti ubrzo, ali su bitni za ostvarenje dugoročnih ciljeva i planova. To su prioriteti koji vas ne pritiskaju vremenskim okvirima, ali su zaista prioriteti, traže da dobro razmislite, dobro postupate, kako biste sebi obezbedili uspehe.
I poslednja kategorija jeste nije ni hitno, ni bitno. Setite se nekog momenta kada ste sebi određivali da gledate neku seriju, pa čekali da izađe nova epizoda do kasno u noć, a onda biste naredni dan proveli pospani i neproduktivni. To je deo ličnosti većine koji odvlači u neproduktivnost i loše postupanje, kada se nešto što odvlači vreme i pažnju od bitnih i važnih stvari predstavlja kao prioritet koji to u stvari nije. Takve stvari uklonite sa spiska i pričekajte na njih kada budete imali slobodno vreme koje možete na miru provesti u zabavi koju volite, bez presije, stresa i lošeg osećaja, da ne biste neke bitne i hitne stvari prethodno zapostavili.
