Iako živimo u vremenu visoko tehnološkog razvoja gde su nam svakodnevne stvari podređene i na dohvat ruke, dešavaju nam se neke situacije koje su daleko od organizacije, automatizacije i modernog življenja.
Poslednjih godina sve češći i veći problem imamo sa glodarima, pre svega pacovima i miševima. I koliko je to neočekivano, toliko je i skroz za očekivati. Neodgovornost i neadekvatno odlaganje smeća su naša svakodnevica, koja rezultira stvaranjem smetlišta i deponija. A upravo ta mesta su idealna za stvaranje legla glodara, odakle se kreću ka stambenim delovima. Iako je ekologija tema zastupljena na svetskom nivou, lokalna svest i delovanje obično je ispod prihvatljivih normi. Tu na scenu stupaju profesionalne agencije za ddd usluge. DDD je skraćenica za termin – deratizacija, dezinfekcija, dezinsekcija.
Pacovi i miševi su potencijalni izazivači i prenosioci mnogih bolesti i zaraza i kao takvi veoma su opasni za zdravlje i bezbednost ljudi u direktnom, ali i indirektnom kontaktu kontaminiranjem hrane. Sa druge strane, njihova priroda je takva da im stalno rastu sekutići, te su primorani da iste stalno skraćuju i koriste, a to čine grickanjem. Tako pored hrane, grickaju električne i kablove za telekomunikacione usluge, vodovodne i kanalizacione cevi, drvo, građu, nameštaj, pa čak i zidove. Drugim rečima, osim zdravstvene, prave i ekonomsku štetu gde god da stignu.
Pored otpada gde prave svoja legla, glodari se obično zavlače u tamna, vlažna i dobro skrivena mesta. Pa tako najčešće skrovišta prave na tavanu, u podrumu, skladištima hrane, magacinima, pa čak i velikim poslovnim objektima, odakle kreću u pohode i prave ozbiljne probleme.
Glodari se brzo razmnožavanju. Važi pravilo da se jedna ženka sivog pacova koti šest do osam puta na godišnjem nivou donoseći na svet šest do dvanaest potomaka. A ako svemu tome dodamo da su miševi najbrojniji sisari, odmah posle ljudi, jasno je da se za veoma kratko vreme mogu stvoriti čitave generacije glodara. Upravo iz tog razloga, veoma je bitno krenuti sa preventivnim merama.
Prevencija se ogleda pre svega u održavanju higijene prostora u kojima boravimo, okoline, poslovnog prostora, ali i čitave prirode. Adekvatan, odgovoran i savestan način odlaganje smeća je osnova svake prevencije. Na otvorenom to su obezbeđene deponije, u privatnim objektima odgovarajuće kante sa poklopcima i slično.
Posebnu pažnju treba posvetiti vodovodnim i kanalizacionim cevima, u kojima glodari znaju da borave, ali i da se kreću ka unutrašnjosti objekta. Zbog toga, cevi je neophodno obezbediti, zaštiti i obavezno zatvoriti.
Ukoliko vam uslovi dozvole, najbolje je dovesti prirodnog neprijatelja, psa ili mačku, koji će već svojim prisustvom uticati na nastanjivanje miševa i pacova.
Međutim, ukoliko već do pojave dođe, neophodno je što pre krenuti u borbu sa glodarima. U zavisnosti od količine i broja glodara, primenjuje se odgovarajuća mera kurativne deratizacije.
Kada su miševi u pitanju, postoje tri vrste mera: mehaničke, fizičke i hemijske. Ukoliko su blaži oblici u pitanju i ukoliko se brzo reaguje na njihovu pojavu, klopke, zamke, lepila, mogu rešiti problem. Ali ako niste sigurni koliko ih je, jer ako ste videli možda dve ili tri jedinke, budite sigurni da ih je znatno više u neposrednoj blizini, i izaberite hemijsku deratizaciju. Adekvatnim hemijskim sredstvima tretiraju se mesta gde borave i kuda se kreću miševi ili ubacivanjem rodenticida sa odloženim dejstvom u hranu, efikasno, brzo i po ljude i druga živa bića bezbedno, rešava se problem ovih glodara.
Kada su pacovi u pitanju, poznato je da su veći, te problemi i šteta koju pričinjavaju nisu ništa manji. Pored tri navedene metode deratizacije, kod pacova češće se primenjuje i biološka metoda, poznatija kao psi i mačke. Kao i kod miševa, i kod pacova najdelotvornija je hemijska metoda i najbolje je istu i primeniti.
Deratizacija je skup mera ili proces koji najbolje rešava probleme sa glodarima. Zakonom je tačno propisano koliko često i na koji način se treba sprovoditi ovaj proces na javnim površinama, određenim javnim objektima i ustanovama. U tom slučaju sam proces deratizacija organizuju nadležne lokalne samouprave, opštine i gradovi. Kada su privatni objekti u pitanju, zaduženja su na vlasnicima objekta, a za usluge iz oblasti deratizacije obratite se nekoj od profesionalnih službi za obavljanje ddd usluga.
