Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organzmu. Smeštena je u prednjem delu vrata ispod kožnog i mišićnog tkiva i prepoznatljiva je po svom obliku leptira.
Ova veoma važna žlezda ima ulogu u lučenju dva tiroidna hormona koji su odgovorni za stanje metabolizma.
Štitna žlezda je veoma važna za pravilno funkcionisanje organizma i iako se njen značaj često zanemaruje ona je odgovorna za mnoge vitalne funkcije u organizmu od kojih su najvažnije:
- disanje
- otkucaji srca
- nivo holesterola
- menstrualni ciklusi kod žena
- telesna temperatura
- telesna težina
- mišićna snaga
- centralni i periferni nervni sistem
i još mnogo toga.
Štitna žlezda duga je oko 5 cm i smeštena je ispod izbočine poznate kao adamova jabučica, odnosno štitaste hrskavice.
Štitna žlezda nalazi se na obe strane dušnika u vidu režnjeva koji su međusobno povezani prevlakom, odnosno tračicom tkiva štitne žlezde što joj i daje taj karakteristični izgled leptira.
Šta radi štitna žlezda?
Štitna žlezda ima osnovnu funkciju u proizvodnji dva tiroidna hormona koja se oslobađaju u krvotok i tako dospevaju u organizam regulišući metabolizam ćelija.
Tiroksin koji se obeležava sa T4 oznakom i trijodtironin T3 kao i hormon calcitonin koji se proizvode, skladište i distribuiraju u krvotok iz štitne žlezde su veoma važni hormoni za pravilan rad čitavog metabolizma.
Veoma je važno da hormoni T3 I T4 budu uravnoteženi, odnosno da ne budu ni visoki ni niski kako bi metabolizam normalno funkcionisao.
Ravnotežu ovih hormona održava hormon koji se luči u hipotalamusu poznat kao TSH (tireostimulišući hormon) koji šalje podatke hipofizi da štitnoj žlezdi naloži veću ili smanjenu proizvodnju hormona T4 i T3.
Pravilno funkcionisanje štitne žlezde uslovljeno je dobrim snabdevanjem jodom iz ishrane.
Ćelije koje proizvode hormone štitne žlezde imaju ulogu ekstrakcije i apsorpcije joda iz krvi kako bi se implementirali u hormone T3 I T4.
Kad štitna žlezda ne radi dobro?
Ukoliko je funkcija štitne žlezde izmenjena javljaju se različite tegobe i simptomi koji upućuju na nepravilan rad štitne žlezde.
Hormoni T3 i T4 putuju kroz krvotok do svakog organa vašeg tela i regulišu razvoj i rad ćelija u svakom od njih.
Previše ili premalo ovih hormona utiče na brzinu rada metabolizma.
Recimo ukoliko se u krvotoku nalazi previše ovih hormona najčešće se osete simptomi poput retkih stolica, ubrzanog rada srca ili gubitak težine.
U suprotnom, kada je nivo ovih hormona u krvotoku nizak dolazi do usporenog rada srca, zatvora, dobijanje na kilaži bez apetita i slično.
Bolesti štitaste žlezde
Bolesti štitne žlezde se mogu ugrubo podeliti na dve vrste, a to su bolesti građe i bolesti funkcije štitne žlezde.
Najučestalije bolesti štitne žlezde su hipotireodizam i hipertireodizam.
U slučaju hipotireodizma dolazi do smanjenog nivoa hormona štitne žlezde u krvotoku što uzrokuje pojavu smanjene fukncije i rada metabolizma (usporen metabolizam).
Hipotireoza
Predstavlja smanjenu proizvodnju i sintezu hormona štitne žlezde i najčešće se manifestuje kroz niz simptoma različitih organa što u mnogome otežava dijagnostifikovanje oboljenja.
Najčešće su to simptomi poput nedostatka sna, umora, opstipacije, usporenog srčanog ritma, depresija, bol u mišićima, bezvoljnost, loša koncentracija, suva i krta kosa i nokti i drugi…
Najčešći uzrok hipotireoidizma jeste hronični autoimuni zapaljenski proces štitne žlezde poznat pod nazivom Hašimoto tireoiditis.
Hašimoto tireoditis dovodi do pojave strume poznate i kao gušavost, što zapravo znači uvećanje štitne žlezde koje se najbolje može otkriti ultrazvukom štitne žlezde.
Hipertireoza
Hipertireoza predstavlja povećanu proizvodnju hormona štitne žlezde koja dovodi do niza simptoma koji odlikuju brz metabolizam, odnosno ubrzan rast i razvoj ćelija. Neki od najčešćih simptoma hipertireoze su gubitak težine, tahikardija, dijareja,
nesanica, nervoza, razdražljivost i znojenje…
Najčešći primer hipertireoze javlja se kod Gravesove bolesti koja se odlikuje povećanom koncentracijom homona štitne žlezde u krvotoku.
Osim poremećaja u radu štitne žlezde poznatih kao hipotireoza i hipertireoza u bolesti štitne žlezde mogu se ubrojati i :
- struma – gušavost (uvećana štitna žlezda)
- čvorovi i ciste na štitnoj žlezdi su veoma česta pojava i najčešće ne predstavljaju veliku opasnost pozdravlje, međutim potrebno je odraditi biopsiju kako bi se utvrdilo da li su maligni ili benigni.
- maligni tumor odnosno rak štitne žlezde je nažalost sve češća pojava kod osoba oba pola već nakon tridesete godine života.
- zapaljenje štitne žlezde – tireoiditis praćen je uglavnom poremećajem u radu štitne žlezde i to najčešće hipertireozom
Štitna žlezda dijagnoza
Uspostavljanje dijagnoze bolesti štitne žlezde veoma je značajno za dalje lečenje.
Klinički pregled endokrinologa ogleda se u razgovoru sa pacijentom i uzimanju anamneze, zatim opipavanju predela štitne žlezde kako bi se utvrdio oblik i veličina iste, laboratorijske analize krvi kojima se potvrđuje nivo hormona štitne žlezde i ultrazvuk štitne žlezde.
Iz analiza krvi utvrđuje se nivo T3 i T4 hormona, kao i hormona TSH kako bi se utvrdilo stanje odnosno rad i funkcionalnost štitne žlezde.
U slučaju da se utvrde abnormalnosti u obliku i veličini štitne žlezde ultrazvučnim pregledom štitne žlezde preporučuje se i biopsija tkiva štitne žlezde koja se uglavnom radi ambulantno.
Ultrazvuk štitne žlezde
Ultrazvuk štitne žlezde je potpuno bezbolna i neškodljiva metoda za otkrivanje različitih patoloških promena štitne žlezde.
Ultrazvuk štitne žlezde daje precizan i pouzdan uvid u strukturu, oblik i veličinu štitne žlezde i njime se mogu otkriti čak i nodusi u dubini tkiva koji se ne mogu locirati i indentifikovati prilikom palpacije.
Ultrazvuk štitne žlezde koristi se i za određivanje prirode uočenih nodusa, odnosno razlikovanje cističnih i tkivnih promena.
Uz color dopler ultrazvuk štitne žlezde može se odrediti i funkcija štitne žlezde na idirektan način praćenjem protoka krvi kroz krvne sudove štitne žlezde.
Ultrazvuk štitne žlezde koristi se i kao asistencija odnosno pomoćna metoda kod punkcije cisti na tkivu žlezde ili biopsije određenog dela tkiva iglom.
Nakon detaljne provere nivoa hormona T3, T4 I TSH u krvi, palpacije i ultrazvuka moguće je izvesti tačnu dijagnozu i započeti sa lečenjem odnosno terapijom.
Štitna žlezda igra ogromnu ulogu u ljudskom telu te je sa vremena na vreme treba proveriti kompletnim pregledom endokrinologa kako bi se na vreme uočile nepravilnosti u radu i funkciji iste.
Ultrazvuk štitne žlezde možete obaviti u Poliklinici dr. Rončević u Beogradu kod Kalenić pijace. Štitna žlezda zna da zada mnogo glavobolje pa ne čekajte sa pregledom. Zakaži pregled 063 384 940.
