Oni koji često piju kafu, a i oni koji ne piju kafu – mogli bi u toku dana da popiju kakao ili prirodnu toplu čokoladu (bez aditiva i dodataka), kako bi doprineli svom zdravlju.
Kakao se od davnina smatra dragocenom namirnicom: stari Asteci su smatrali da je ovaj napitak rezervisan za ratnike i društvenu elitu, a imao je, pored zdravstvenih, i sakralne i svečane karakteristike.
Jedan švedski botaničar dao je biljci naziv Theobroma cacao, što u prevodu znači “hrana bogova”, a Kolumbo je kakao zvao „lešnik čudesnog izgleda“.
Kakao raste na drveću, prosečne visine 4-8 metara, a poreklo vodi iz tropskih krajeva južne Amerike. Kakao je došao u Evropu kao napitak 1519. godine.
Jajoliki plod kakaoa (težak je oko 500 grama) najčešće se koristi za izradu kakao praha i čokolade. U kakaou se nalazi i teobromin, sastojak vrlo sličan kofeinu.
Izvor važnih minerala
Kakao je jedan od najbogatijih izvora magnezijuma. Magnezijum je izuzetno bitan mineral, uglavnom deficitaran u zapadnoj ishrani, koji učestvuje u više od 300 metaboličkih procesa u telu.
Dalje, kakao je bogat kalcijumom, gvožđem, cinkom, bakrom, kalijumom i manganom.
Posebno je bogat sumporom, koji pomaže izgradnju tkiva i štiti jetru.
Kako sadrži mononezasićenu oleinsku kiselinu, sličnu onoj u hladno ceđenom maslinovom ulju.
Kakao sadrži veoma malo kofeina – oni koji ga zbog toga optužuju, zaista preteruju. Istina je da je teobromin, kojim je kakao bogat, stimulans centralnog nervnog sistema, ali je daleko blaži od kofeina.
Kako napraviti ukusan kakao?
Od sastojaka vam je potrebno:
– 250 ml mleka
– 2 kašike kakaa u prahu
Stavite mleko na laganu vatru i dodajte kakao. Mešajte celo vreme dok ne dobijete željenu smesu i pazite da vam se ne stvore grudvice.
