U poslednjih nekoliko godina sve više mladih ljudi prijavljuje simptome anksioznosti i napade panike — ovo nije samo lični problem pojedinca, već javnog zdravstvenog značaja.
Rast stope anksioznih poremećaja u tinejdžerskoj i ranoj odrasloj dobi dokumentovan je u nekoliko međunarodnih analiza i izveštaja, što ukazuje na sistemske faktore koji utiču na generacije koje odrastaju u digitalnom i brzom svetu.
Razumevanje zašto se panika pojavljuje sve češće kod mladih i kako je prepoznati omogućava raniju intervenciju, bolju podršku u školama i porodicama, i, na kraju, efikasnije lečenje.
Šta je napad panike i kako se manifestuje?
Napad panike je iznenadna epizoda intenzivnog straha ili neprijatnosti koja dostiže vrhunac za nekoliko minuta i često je praćena jakim fizičkim simptomima: ubrzan rad srca, gušenje, vrtoglavica, drhtavica, znojenje, bol u grudima i osećaj gubitka kontrole.
Ove reakcije su posledica aktivacije “bori-se-ili-beži” (fight-or-flight) sistema, koji pokreće snažan adrenalinski odgovor bez realne spoljne pretnje. Važno je znati da napadi panike sami po sebi obično nisu opasni po život, ali su izuzetno uznemirujući i iscrpljujući.
Mladima se napadi često događaju prvi put u situacijama visokog stresa, ali se ponekad javljaju i bez očiglednog okidača — to može dodatno uplašiti osobu jer ne zna šta da očekuje.
Posle napada, mladi često razviju strah od ponovnog napada (anticipatorna anksioznost), što može voditi izbegavajućem ponašanju i društvenoj izolaciji. Prepoznavanje obrasca (iznenadna pojava, kratko trajanje, snažni somatski simptomi) pomoći će u razlikovanju panike od drugih zdravstvenih stanja.
Neki ljudi traže brzo olakšanje u proverljivo bezopasnim i zabavnim aktivnostima — na primer, igraju besplatne slot igrice i koriste to kratkotrajnu distrakciju. Takođe, kao sigurne i dokazane tehnike za kratkoročno smirivanje preporučuju se vođene vežbe disanja, progresivna mišićna relaksacija i kratke vežbe pažljivosti (mindfulness).
Zašto se napadi panike čine češćim među mladima?
Rast stope anksioznih poremećaja među mlađom populacijom objašnjava se kombinacijom faktora: promene u društvenom okruženju (digitalna povezanost i pritisak društvenih mreža), akademski i ekonomski pritisci, pandemijski stres i nedostatak sna, između ostalog. Pregledne studije i analize ukazuju da su mladi posebno ranjiva grupa zbog razvoja mozga koji se traje do ranih 20-ih i zbog promena u društvenim očekivanjima.
Uticaj društvenih mreža nije samo u poređenju sa drugima — stalna dostupnost informacija, izloženost idealizovanim prikazima života i mogućnosti cyber-nasilja ili online isključenja mogu pojačati osećaj manjka pripadnosti i povećati anksioznost. Studije pokazuju povezanost intenzivnije upotrebe socijalnih mreža sa lošijim snom, većim osećajem usamljenosti i većim rizikom od anksioznih simptoma kod adolescenata.
Pandemija COVID-19 dodatno je pogoršala problem – zatvaranja, prekidi školovanja, gubitak rutine i zabrinutost za zdravlje doveli su do porasta psihičkih poteškoća kod mladih, a u mnogim zemljama je zabeležen i porast upućivanja dece i tinejdžera na mentalno-zdravstvene usluge.
Slično, socioekonomske promenljive—neizvesnost posla roditelja, siromaštvo, i pritisci za uspeh — doprinose hroničnom stresu koji olakšava pojavu paničnih epizoda.
Kako prepoznati napad panike — praktični signali i razlikovanje od drugih stanja
Napad panike se obično javlja naglo i intenzivno; klasični znaci su kratkoća daha ili osećaj gušenja, palpitacije, znoj, drhtavica, mučnina, vrtoglavica, utrnulost u rukama i nogama, a često i osećaj depersonalizacije ili derealizacije. Mladima su ti simptomi posebno strašni jer misle da se dešava nešto fatalno.
Trajanje tipičnog napada obično je nekoliko minuta do pola sata, sa vrhuncem intenziteta u prvih 10–20 minuta. Međutim, posledice (umor, zabrinutost, izbegavanje situacija) mogu trajati duže. Noćni napadi, koji bude ljude u snu s intenzivnim panikom, takođe su mogući i dodatno narušavaju kvalitet sna, što stvara začarani krug pogoršanja anksioznosti.
Važno je razlikovati pojedinačni napad panike od paničnog poremećaja: dijagnoza paničnog poremećaja podrazumeva ponovljene, neočekivane napade praćene dugotrajnim strahom od novih epizoda ili promenama u ponašanju.
Takođe, pre postavljanja psihijatrijske dijagnoze treba isključiti moguće medicinske uzroke (kardiološke, endokrine, respiratorne), jer simptomi mogu biti slični. Stručna procena lekara ili psihijatra stoga je neophodna.
Kada tražiti stručnu pomoć i koje terapije pokazuju efikasnost?
Ako napadi panike postaju učestali, ometaju školu, posao ili međuljudske odnose, ili ako osoba razvije strah od izlaska iz kuće (agorafobiju), vreme je za profesionalnu intervenciju.
Empirijski podržane terapije za panične poremećaje uključuju CBT (sa elementima izlaganja i kognitivne restrukturacije) i farmakoterapiju (najčešće SSRI ili SNRI antidepresivi) — često su najbolji rezultati kombinovanom terapijom pod nadzorom stručnjaka. Kliničke smernice za decu i adolescente preporučuju individualizovan pristup uz uključivanje porodice u lečenje kada je to moguće.
Dugačka terapija lekovima obično se vodi prema smernicama koje preporučuju trajanje od najmanje 6–12 meseci kod uspeha, uz procenu potrebe za postepenim smanjenjem. Saradnja između psihijatra, psihoterapeuta i porodične podrške daje najbolje rezultate.
Napadi panike među mladima su rastući problem koji zahteva pažnju porodica, škola i zdravstvenih sistema. Rano prepoznavanje, primena kratkoročnih tehnika i dugoročno lečenje mogu značajno smanjiti učestalost i intenzitet napada. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
