Statitika o bolestima štitne žlezde je poražavajuća za žene, one pet do sedam puta češće obolevaju od muškaraca, kod nas su ta obolevanja već dobila oblik epidemije, čini se da svaka druga žena ima problem sa štitnom žlezdom, zato redovna kontrola štitne žlezde treba da bude navika i sastavni deo godišnjeg sistematskog pregleda svake žene.
Bar jednom godišnje treba labaratorijskom analizom da se provere hormoni štitne žlezde cena su zdravog i normalnog života. Prema statistici, posle dijabetesa drugo oboljenje po učestalosti u endokrinološkim oboljenima, zahvaljujući, naravno, sve većoj izloženosti zračenju iz spoljašnje sredine i stresu kao neminovnom u ovakvim uslovima života.
Važna uloga štitne žlezde zahteva redovno praćenje
Štitna žlezda je najvažniji endokrini organ, iako sasvim mala, najmanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ona luči dva vrlo važna hormona ( tiroksin i triodtironin) bez kojih organizam ne može normalno da funkcioniše, zato se kaže da su hormoni štitne žlezde cena dobrog zdravlja. Štitna žlezda je endokrina žlezda u obliku leptira raširenih krila zbog čega podseća na štit zbog koga je dobila ime.
Nalazi se u prednjem delu vrata, duž dušnika. Pričvršćena je za hrskavicu grkljana, pa se pomera prilikom gutanja. Ovaj organ je više no bilo koji drugi prožet krvnim sudovima i nervima, a njeni hormoni imaju brojne funkcije, pomažu u pretvaranju glukoze u energiju i masti, stimulišu ćelije da produkuju više energije i tako obezbedjuju optimalnu telesnu temperaturu neophodnu za normalno funkcionisanje, pojačavaju puls i snagu srčanog mišića, a kod dece, još pre samog rodjenja, podstiču normalan razvoj nervnog sistema.
Iz ovih razloga je veoma važna redovna kontrola funkcionisanja hormona štitne žlezde koja se radi putem laboratorijskih analiza, dok se fizički pregled štitne žlezde radi opipavanjem, mada, sve redje no ranije, sada je ultrazvučni pregled daleko pouzdaniji, pošto savremeni ultrazvučni aparati imaju visoku rezoluciju pa otkrivaju mikroskopski vidljive promene. Često se promene na štitnoj žlezdi otkrivaju slučajno tokom pregleda drugih organa poput pregleda dojke, kada ginekolozi opipaju i štitnu žlezdu ili pregleda krvnih sudova vrata, pa se pogleda i žlezda.
Labaratorijske analize hormona štitne žlezde
Najprecizniji način dijagnostike oboljenja štitne žlezde je laboratorijska analiza krvi koja se koristi kako bi se testovima krvi otkrilo da li štitna žlezda funkcioniše pravilno. U laboratorijama je široka ponuda testova iz uzoraka venske krvi koji treba da odrede koncentraciju hormona štitne žlezde cena se razlikuje od vrste testa, ali je u poredjenju sa zdravljem koje se čuva ona minimalna.
Analiza utvrdjuje da li je prisutan neki od funkcionalnih poremećaja u radu štitne žlezde: hipertireoza, hipotireoza ili možda neki drugi poremećaj koji je udružen sa ovim stanjima. Hipertirioza je posledica preteranog lučenja hormona štitne žlezde, obično je poremećaj autoimunog porekla. Kada žlezda ne proizvodi dovoljno hormona onda nastaje hipotireoza, do koje dolazi usled poremećaja u samoj žlezdi ili u višim strukturama mozga.
U višim strukturama mozga je hipofiza koja luči hormon čija je funkcija regulisanje ravnoteže hormona štitne žlezde u krvotoku. Analiza TSH hormona koji luči hipofiza je prvi laboratorijski test kojim se proverava stanje štitne žlezde. Ukoliko rezultati pokažu da je nivo TSH u krvi previsok onda se radi direktno merenje tiroidnih hormona (T3 i T4).
