Testament je jedan od najvažnijih pravnih dokumenata koje fizičko lice može da sastavi za života. Njime se izražava poslednja volja zaveštaoca (lica koje sastavlja testament) u vezi sa raspodelom imovine posle smrti. Iako se često odlaže ili zanemaruje, testament ima ključnu ulogu u sprečavanju nesporazuma, porodičnih sukoba i dugotrajnih sudskih postupaka među naslednicima.
U nastavku ćemo objasniti koji su oblici testamenta priznati u našem pravnom sistemu, kako izgleda postupak njegovog sastavljanja, na šta treba obratiti posebnu pažnju i koje su najčešće greške koje se moraju izbeći.
Pravni osnov i savetovanje – zašto je važno imati stručnu pomoć?
Sastavljanje testamenta je ozbiljan pravni čin koji mora biti u potpunosti usklađen sa Zakonom o nasleđivanju Republike Srbije. Iako zakon omogućava svakom građaninu da samostalno sastavi testament, praksa pokazuje da se bez pravne pomoći često naprave proceduralne ili suštinske greške koje kasnije mogu imati ozbiljne posledice po validnost dokumenta.
Upravo iz tog razloga se preporučuje da, ukoliko niste sigurni kako pravilno da napišete testament, potražite advokata u Novom Sadu. Iskusni pravnici imaju znanje i iskustvo da vas usmere kroz ceo proces, obezbeđujući da testament bude sačinjen u skladu sa važećim zakonom i vašim stvarnim željama.
Pravna pomoć je posebno važna kada se testament odnosi na složeniju imovinu – kao što su više nepokretnosti, udeli u firmama, složeni porodični odnosi ili prethodne testamentarne odredbe. U tim slučajevima, jasnoća i pravna preciznost su ključne da bi testament bio neosporan.
Koji oblici testamenta postoje i kada se koji koristi?
Zakon poznaje više vrsta testamenata, a najčešći su: svojeručni, pismeni pred svedocima i javnobeležničko zaveštanje. Svaki od njih ima svoje specifične uslove forme i procedure koje moraju biti ispoštovane kako bi dokument bio pravno valjan.
Svojeručni testament je najjednostavniji oblik i sastavlja se u celosti rukom zaveštaoca. Da bi bio punovažan, mora biti napisan lično, sopstvenom rukom, potpisan i datiran. Ipak, iako je forma jednostavna, sadržaj mora biti jasan i precizan, jer svaka dvosmislenost može postati predmet spora. Osim toga, bez svedoka ili overene kopije, postoji rizik da se testament izgubi ili ospori.
Pismeni testament pred svedocima može biti napisan na računaru ili pisaćoj mašini, ali mora biti potpisan pred dva svedoka koji potvrđuju da su prisustvovali potpisivanju i da je zaveštalac bio sposoban da izrazi svoju volju. Ovaj oblik testamenta je češći u slučaju kada zaveštalac ne može sam da piše ili želi dodatnu sigurnost.
Javnobeležničko zaveštanje se sastavlja kod javnog beležnika, po unapred dogovorenom terminu i u prisustvu svedoka. Ovaj oblik je najpouzdaniji, jer javni beležnik proverava identitet zaveštaoca, njegove izjave, pravnu sposobnost i poštuje propisanu formu. Takođe se automatski vodi evidencija o postojanju testamenta, čime se smanjuje mogućnost manipulacije ili gubitka dokumenta.
Na koje elemente treba obratiti pažnju prilikom sastavljanja?
Prilikom sastavljanja testamenta, najvažnije je da volja zaveštaoca bude jasna, nedvosmislena i izražena u skladu sa zakonom. Svaki testament mora da sadrži identifikaciju zaveštaoca (ime, prezime, JMBG, adresu), datum sastavljanja i njegov lični potpis. Ako bilo koji od ovih elemenata izostane, testament može biti proglašen nevažećim.
Važno je da se u testamentu precizno navede koja se imovina ostavlja kojim naslednicima. Umesto opisa kao „ostavljam sve svom sinu“, bolje je navesti tačno šta čini tu imovinu ili koje tačno nekretnine i druge oblike imovine. Na ovaj način se izbegavaju nesporazumi i eventualne pravne bitke među naslednicima.
Zaveštalac mora biti potpuno sposoban za rasuđivanje u trenutku sastavljanja testamenta. Ako postoji sumnja u mentalnu sposobnost zaveštaoca, važno je imati potvrdu lekara ili prisustvo svedoka, kako bi testament mogao da se brani u slučaju osporavanja.
Takođe je preporučljivo uneti klauzule o naslednicima u slučaju smrti glavnih naslednika, rezervisati prava za određene osobe, ili dodati izjave o razlozima isključenja nekih lica iz nasledstva – naravno, u skladu sa zakonskim ograničenjima koja štite nužne naslednike. Svi ovi detalji doprinose pravnoj jasnoći i smanjuju mogućnost kasnijih sporova.
Gde i kako čuvati testament?
Bez obzira na to koji oblik testamenta je sačinjen, ključno pitanje ostaje – gde ga čuvati? Testament koji nije pronađen nakon smrti zaveštaoca ne može biti sproveden, bez obzira na to koliko je precizno i zakonito sastavljen. Zbog toga se preporučuje da se testament poveri na čuvanje osobi od poverenja, advokatu ili javnom beležniku.
Ukoliko je testament sačinjen pred javnim beležnikom, on se automatski unosi u Registar zaveštanja, koji vodi Javnobeležnička komora Srbije. Ovaj registar je dostupan sudovima u naslednim postupcima, čime se obezbeđuje da testament bude otkriven i sproveden bez obzira na lične okolnosti naslednika.
Za svojeručne ili pismene testamente, preporučuje se da se čuvaju u zaključanom prostoru i da osoba od poverenja zna gde se nalaze. Takođe je korisno da se napravi više primeraka – jedan za zaveštaoca, jedan za naslednike, a jedan za advokata.
Sastavljanje testamenta je čin odgovornosti i brige za svoje bližnje. Pravilno sačinjen testament ne samo da olakšava nasledni postupak, već i sprečava buduće nesuglasice, štedi vreme, novac i čuva porodične odnose. Bez obzira na to koliko je jednostavna ili složena vaša imovinska situacija, preporučuje se da testament sačinite uz stručnu pomoć i poštovanje zakonskih propisa. Time obezbeđujete da vaša volja bude sprovedena u celosti i bez pravnih prepreka. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
