Šta je kognitivna disonanca?
Kognitivna disonanca je koncept koji se odnosi na neprijatnost koju osećamo kada imamo dve ili više suprotstavljenih ideja, verovanja ili stavova. Ova neugodnost se javlja kada se naše postupke, misli ili osećanja ne slažu sa našim sistemom uverenja ili vrednostima.
Zašto se javlja?
Nastaje zbog ljudske potrebe da održavaju doslednost između svojih postupaka, misli i uverenja. Kada se ove stvari ne slažu, osećamo neprijatnost koju pokušavamo da smanjimo. To može da dovede do toga da preispitujemo svoja uverenja ili da menjamo svoje postupke.
Na primer, ako neko veruje da je zdravo da ne jede meso, ali ipak jede meso, može osećati kognitivnu disonancu. Ova osoba može da smanji ovo osećanje tako što će promeniti svoje uverenje ili prestati da jede meso.
Kognitivna disonanca može se javiti i kada se osećamo pritisak da donesemo odluke koje su u suprotnosti sa našim uverenjima ili vrednostima. Na primer, ako neko veruje da je važno da bude pošten, ali se nađe u situaciji gde bi morao da laže, osećaj kognitivne disonance može biti prisutan.
Osim toga, kognitivna disonanca može se javiti kada nam nedostaje informacija ili kada je situacija nejasna. U takvoj situaciji možemo biti skloni da stvaramo sopstvene priče koje nam pomažu da razumemo situaciju. Međutim, ako se te priče ne slažu sa realnošću, to može dovesti do kognitivne disonance.
Kognitivna disonanca nastaje i kada nam je potrebno da sebe uverimo u nešto što nismo u potpunosti sigurni da je tačno. Na primer, ako neko kupi skupoceni automobil i kasnije sazna da je taj automobil imao nekoliko nedostataka, osećaj kognitivne disonance može se pojaviti ako ta osoba nastoji da sebe uveri da je automobil i dalje dobar izbor.
Koji su simptomi?
Kognitivna disonanca može izazvati različite simptome koji se manifestuju na različite načine. Na primer, neki ljudi mogu da postanu defanzivni ili agresivni kada se suoče sa suprotstavljenim idejama ili kada pokušaju da objasne svoje ponašanje. Drugi mogu da osete fizičke simptome, kao što su napetost, glavobolje ili nesanicu.
Pored toga, kognitivna disonanca može dovesti do osećaja konfuzije ili nedoumice u vezi sa donošenjem odluka. Osoba može da se oseća kao da se “vrzma u krugu” i ne može da donese odluku koja bi bila u skladu sa njenim uverenjima i postupcima. Ovo može dovesti do preispitivanja sopstvenih vrednosti i ciljeva, kao i do odlaganja donošenja odluka.
Još jedan simptom kognitivne disonance može biti osećaj stresa ili iscrpljenosti. Osoba može da se oseća preopterećeno kada se suočava sa protivrečnostima u sopstvenom razmišljanju ili ponašanju, što može dovesti do smanjenja produktivnosti ili motivacije.
Važno je napomenuti da simptomi kognitivne disonance mogu biti različiti u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite i od toga kako se nosite sa njom. Međutim, ako osećate bilo koji od ovih simptoma, može biti korisno da razgovarate sa nekim ko vam može pomoći da razumete uzrok vašeg osećaja disonance i da pronađete strategije za suočavanje sa njom.
Kako se leči?
Lečenje kognitivne disonance uključuje preispitivanje svojih uverenja i vrednosti, kao i promene ponašanja ili postupaka kako bi se uspostavila doslednost. Jedan od načina da se smanji osećaj kognitivne disonance jeste da se promeni jedno od suprotstavljenih verovanja ili stavova.
Takođe je važno da se pronađe podrška i razgovara sa ljudima koji razumeju situaciju i mogu da pruže podršku. Terapija može biti korisna za ljude koji imaju teškoće u suočavanju sa kognitivnom disonancom.
U suštini, kognitivna disonanca nije neuobičajena i može biti korisna u pomaganju ljudima da razviju svoja uverenja i vrednosti. Važno je prepoznati ovaj koncept i razviti strategije za smanjenje neprijatnosti koje mogu da prouzrokuje.
