JOGURT – PRIJATELJ LJUDSKOG ORGANIZMA

Jogurt, mlečni napitak nastao pre više od 4.000 godina, danas je zastupljen na tržištu u različitim varijantama, tako da može zadovoljiti ukuse svih konzumenata. U trgovinama postoji bogata ponuda jogurta mnogobrojnih proizvođača, različite gustine i sa različitim procentima mlečne masti, u malim i velikim tetrapak i plastičnim pakovanjima (od 150 ml u čaši, pa sve do plastičnih boca od 2 l). Sadržaj mlečne masti može biti različit, uglavnom od 0 do 3,2%, a postoje i specijalne vrste jogurta (npr. grčki jogurt) koje su masnije (do 10% mlečne masti). Jogurt se najčešće proizvodi od kravljeg mleka, ali može biti i od ovčijeg, bivoljeg, kozijeg ili mešanog mleka. Ovaj mlečni napitak kod nas je veoma popularan. Osim jedinstvenog ukusa karakterističan je i po svojoj hranljivosti i blagotvornom delovanju na organizam.

Konzumiranje jogurta i sličnih kiselo-mlečnih napitaka obezbeđuje organizmu mnoštvo korisnih sastojaka, čiji je odnost takav da omogućava najefikasniju resorpciju kalcijuma i fosfora. Pravilnom iskoršćavanju ovih minerala najviše doprinosi mlečna kiselina, koja čini oko 0,7% ukupnog sadržaja u jogurtu.

Dve veće čaše, odnosno pola litra jogurta obezbeđuju ljudskom organizmu potrebnu dnevnu količinu kalcijuma i fosfora. Pored toga, mlečne masti doprinose dobroj resorpciji vitamina A,D,E i K, a sadrži i vitamine B2, B6, B12 i C. Jogurt pomaže u održavanju ravnoteže crevne mikroflore i normalnom radu organa za varenje.

Da bi jogurt imao dobar kvalitet neophodno je da mleko bude mikrobiološki ispravno, da ne sadrži antibiotike i pesticide. Ne sme da se razblažuje vodom, jer se tako umanjuje količina proteina, minerala, vitamina i mlečne masti. Nakon pasterizacije i hlađenja, mleku se dodaje mlečna kiselina, tačnije dve njene bakterije – laktobakcilus bulgarikus i streptokokus termofilus. Uz pomoć njih dolazi do procesa fermentacije koja laktozu, odnosno mlečni šećer delimično pretvara u mlečnu kiselinu.

Od jogurta se proizvode razni probiotski napci koji sadrže tzv. probiotske kulture. U procesu proizvodnje se koristi inulin, koji štiti probiotske bakterije sa ciljem da one bezbedno prođu kroz ljudske organe i stignu do debelog creva gde se razmnožavaju. Ove bakterije uništavaju štetne patogene mikrobe u organizmu i tako štite naše zdravlje. Probiotski mlečni napici najčešće sadrže bifidobakterijum longum, bakteriju koju su iz crevne mikroflore novorođenčeta izolovali japanski naučnici, koji  su  i dokazali njeno pozitivno delovanje u zaštiti lokalnog i opšteg imuniteta. Jogurtu se dodaju i bakterije laktobacilus acidofilus i bifidobakterijum bifidum, klinički ispitane probiotske kulture koje pomažu u varenju hrane, regulišu stolicu i obnavljaju crevnu mikrofloru. Najbolji učinak imaju specijalne vrste jogurta koje sadrže kombinaciju ovih probiotskih bakterija, jer je njihovo zajedničko delovanje najefikasnije.

Neke vrste jogurta, koje se obogaćuju funkcionalnim dodacima (vitaminima, omega-3 masnim kiselinama, L-karnitinom, koenzimom Q10 i fitosterolima) blagotvorne su kod regulisanja holestelora u krvi. Koenzim Q10 i L-karnitin efikasno transportuju masne kiseline u mišićne ćelije u kojima one sagorevaju i pretvaraju se u energiju. Proizvođači kupcima nude i jogurte bez mlečne masti sa dodatkom L-karnitina i koenzima Q10, koji uz pravilnu ishranu i redovno vežbanje mogu da doprinesu mršavljenju.

U svakodnevnom životu ravnotežu crevne flore često narušavaju razni faktori, poput mikroba, stresa, napravilne ishrane, povišene telesne temperature, upotrebe antibiotika i drugih lekova. Tada dolazi i do slabljenja lokalnog imuniteta i pojave stomačnih tegoba i dijareje. Jačanju opšteg i lokalnog imuniteta i ponovnom uspostavljnju ravnoteže u crevnoj mikroflori značajno mogu doprineti sve bakterije mlečne kiseline, a najefikasnije među njima su bakterije laktobacilusa koje su obavezan sastojak svakog jogurta.

Probiotski napici i jogurt pomažu očuvanju opšteg zdravlja i pomažu u ublažavanju brojnih zdravstvenih tegoba: proliva, zatvora, hroničnih infekcija disajnih puteva, alergija, reumatskih oboljenja, infekcija urinarnog trakta. Oboleli od dijabetesa i drugih hroničnih bolesti, a pre svih oni sa oboljenjima organa za varenje i debelog creva, o količini i vrsti probiotskog napitka trebaju potražiti savet od svog lekara.

Jogurt je odličan i za konzumiranje u kombinaciji sa raznim vrstama voća. Voćni jogurti se naročito preporučuju deci, jer su idealna poslastica umesto slatkiša, a neuporedivo su zdraviji. Konzumiranje jogurta sa pšeničnim klicama i svim drugim žitaricama koje se koriste u ljudskoj ishrani takođe je veoma korisno, kao bogat izvor biljnih vlakana, celuloze, ugljenih hidrata, vitamina i minerala.

 

Autor: Vladimir Čiplić – Ostali recepti na ovom linku.

Podeli na:

One thought on “JOGURT – PRIJATELJ LJUDSKOG ORGANIZMA

Ostavite komentar

Vaša emall adresa se neće prikazati drugima. Obavezna polja su obeležena sa *